MVP trka: Sve je spremno za istoriju

10. Alperen Šengun

U situaciji je da igra bez plejmejkera i veliki deo organizovanja igre pada na njegova leđa, ali Turčin se svojski nosi sa tom odgovornošću do sada. Sinoć je odigrao još jednu partiju koja upada u oči, kada je vodio svoj tim do pobede nakon lepog preokreta, protiv Janisa i njegovih Baksa. 

Rakete su ovog leta svom nukleusu dodale Kevina Durenta, jednog od najboljih košarakaša u istoriji, ali i pored toga Šengun je postao stožer svoje ekipe, što dovoljno govori o kvalitetu ovog momka.

9. Džoš Gidi

Verovatno i očekivan pad Čikago Bulsa, ali Australijanac je nastavio sa odličnim partijama, pa se stoga još uvek mora nalaziti na našoj listi. Bivši igrač Oklahome ove sezone beleži gotovo tripl-dabl u proseku, sa 21.4 poena, 9.7 skokova i 9.3 asistencije u proseku. Nedavno je potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 100 miliona dolara, a u ovom trenutku se čini kao da je Čikago napravio strašan posao tim dogovorom.

Do narednog izdanja rubrike imaće duele protiv dvojice kolega sa liste, protiv San Antonija i Detroit Pistonsa, te jedan "lakši" susret, protiv Juta Džeza, a dobra izdanja u ovim utakmicama, pogotovo prve dve, mogla bi da mu sačuvaju mesto na listi i za naredno izdanje.

8. Donovan Mičel

Niko ih neće shvatati ozbiljno sve dok ne prodru bar do finala konferencije, jer i prošle sezone su dominirali u regularnom delu, samo da bi ih Indijana praktično ponizila u plej-ofu, ali to ne znači da ne trebamo da ovekovečimo vrhunske partije Donovana Mičela. Kavsi su imali određenih problema sa izostancima, Strus i dalje ne igra, ali su sa 7-3 oni ponovo pri vrhu konferencije, tačnije na drugoj poziciji.

Mičel je imao nekoliko zapaženih partija, pogotovo u prethodnoj nedelji, pa sada stoji na prosecima od čak 30.7 poena i 5.1 asistencija. U nekoj drugoj eri bio bi prvi kandidat za MVP-ja.

7. Viktor Vembanjama

Izgledao je kao jedan od najvećih favorita za osvajanje nagrade do prvog izdanja rubrike, ali je od tada, pre svega njegova napadačka igra zapala u problem, pa i pored odličnih rezultata tima nisam spreman da ga svrstam u sam vrh. 19.7 poena, 11.3 skoka, 3.3 asistencije - teško da se ovo može nazvati MVP brojkama. U svojoj trećoj sezoni, tekućoj, potpuno je eksplodirao napadački u prvih desetak dana, pa se u prethodnih par utakmica prvi put u karijeri susreo sa konstantnim udvajanjima i odbranama posebno konstruisanim za njegove napadačke sposobnosti - njegov "odgovor" nije bio baš najbolji.

Lejkersi su ga potpuno izbacili iz ritma, na kraju je čak i napravio šest ličnih greški i prevremeno napustio parket u porazu svog tima. Uspeo je da se donekle "oporavi" kažem, protiv Hjustona i Nju Orleansa, ali daleko je to od nivoa potrebnog za najprestižniju nagradu u regularnom delu. Vembijev plus je taj što definitivno ima najviši "pod" od svih igrača lige, jer i da je apsolutno nepostojeći faktor u napadu, njegova igra u defanzivi je toliko dobra da će praktično do kraja karijere biti glavni favorit za odbrambenog igrača godine.

6. Kejd Kaningen

Kejd je, kao i Detroit, nekako lagano i neprimetno ušao u sezonu, pre prvog izdanja bili su na skoru 4-2, ali su u prethodnoj nedelji slavili sva četiri puta i probili se na prvo mesto Istoka, pa eto i Kaningema na viskoj šestoj poziciji.

 

 

Kejd je prošlu sezonu završio kao peti igrač u našoj trci, a nakon zvaničnog glasanja podelio je sedmo mesto sa Entonijem Edvardsom, sa ukupno 12 glasova. Ukoliko podigne standard svoje igre na nivo na kojem je bio u prethodnoj nedelji ne bi me čudilo da ove godine pokupi mnogo više glasova.

5. Tajris Meksi

Tajris Meksi je nastavio sa fantastičnim partijama, ali nažalost po njega, Fila je bila poražena u 3 od 4 utakmice, pala sa prvog na deobu petog mesta, pa nije logično da se nađe na vrhu naše liste i u ovom izdanju. Meksi je u proseku postizao 32.5 poena, 7 asistencija i 5 skokova, a dodatno je bio veoma efikasan, sa 48.5% iz igre i 40% za 3 poena.

Sudbina Filadelfije je i dalje klimava, Džoel Embid je i dalje pod jakim restrikcijama, Džordž se još uvek nije vratio na teren, pa je Meksi jedini koji čuva ovaj sastav unutar plej-of trke. Veliku pomoć u uvodnoj fazi prvenstva imao je od strane rukija Edžkomba, ali kako je Bahamac opao sa igrama, tako su i rezultati izostali. Što bi rekli, Meksi ne može sve sam.

4. Luka Dončić

U prošlonedeljnom izdanju pomenuli smo prvi problem u Lukinoj kandidaturi - već je propustio 4 utakmice ove sezone, a nakon što su Lejkersi slavili i na poslednjoj utakmici bez njega u sastavu oni sada imaju bolji procenat kada Dončić ne igra, negoli kada igra. Verovatno je premali uzorak za tako nešto i nije današnja tema, ali činjenica da su Lejkersi na skoru 7-3 iako su ogroman broj utakmica već propustili Luka, Lebron i Rivs najviše doprinosi kandidaturi Džej Džej Redika za nagradu trenera godine.

 

 

Elem, pomenuli smo skor Lejkersa bez Dončića, što ne znači da Jezeraši igraju loše sa Slovencem u sastavu, naprotiv. Na 6 utakmica koliko je odigrao upisali su 4 pobede, a Luka beleži ludačke brojke - 37 poena, 10 skokova i 9.5 asistencija u proseku, uz odličnih 49% iz igre. Mrlju na dosadašnji učinak baca poslednja utakmica koju su odigrali, protiv desetkovanih Atlanta Houksa, koji su razmontirali goste iz Los Anđelesa iako im u sastavu nije bilo 5 ili 6 najboljih košarkaša.

3. Janis Adetokumbo

2-2 u prošloj nedelji za Bakse, vrhunske brojke za Janisa, mada je poprilično kumovao u oba poraza svog tima. Protiv Toronta potpuno letargičan, nesvakidašnje apatičan, dok je protiv Hjustona igrao odličan meč, ali je potpuno uprskao stvar u poslednjim minutima, kada je imao jednu ključnu izgubljenu loptu, kao i promašio čak 4 slobodna bacanja. 

Kada se podvuče crta, greške se dešavaju, svima su dozvoljene slabije utakmice povremeno, ono što Janis u većini vremena radi je ipak vredno najužeg kruga favorita za MVP nagradu. 33.8 poena, uz nestvarnih 63.1% iz igre, izgleda potpuno nezaustavljivo. Ono što će morati da uradi kako bi stigao do svoje treće MVP titule jeste da svoj tim zadrži u samom vrhu Istoka.

2. Nikola Jokić

Sada mi recite, da li je moguće? Da li je moguće da neko ko je već tri puta bio MVP najjače lige na svetu (verovatno je trebao biti i pet puta), neko ko u NBA dominira gotovo deceniju, ko je bio MVP finala i šampion lige, pronalazi nove visine i ove sezone i dozvoljava nam da jednostavno možemo da kažemo - nikada nije bio bolji? Jednostavno, tako je.

 

 

Jokić i njegovi Nagetsi bili su perfektni u prošloj nedelji, te se, možemo reći očekivano popeše na drugo mesto Zapada. Nikola je bio apsolutno fantastičan, ukoliko vam uvodni pasus nije bio dovoljan da to skapirate, briljirao je protiv Indijane i Golden Stejta, a njegov nastup protiv Jovića i Majami Hita bio je jedan od najboljih u karijeri Somborca.

Jokić beleži najviše asistencija u proseku, najviše ukradenih lopti, najviše ofanzivnih skokova, kao i najbolji procenat šuta iz igre u karijeri, a sve to u čak 3 minuta manje u proseku u odnosu na prošlu sezonu. Ukoliko se ovaj trend nastavi i naredne nedelje, MVP će biti na svom prirodnom mestu u sledećem izdanju rubrike.

1. Šej Gildžas-Aleksander

Nema šta, suvereni vladari Zapada, šampioni lige iz prošle sezone, a pored svih povreda i izostanak tamo ih je odveo aktuelni MVP lige, kao i velikog finala, Šej Gildžas-Aleksander. Nema SGA Nikoline brojke, ali njegov uticaj na igru je izuzetan. Oklahoma ima granitnu odbranu, ali kada je napad u pitanju, Kanađanin je pokretač apsolutno svega.

Ove nedelje su upisali prvi poraz, na neugodnom gostovanju u Portlandu, a Šej nije bio šuterski raspoložen, što je bio jedan od razloga poraza. Vratio se na nivo protiv Sakramenta i Memfisa, te vodio svoj tim do novih pobeda, ali ako želi da odbije nalete Nikole Jokića ne sme sebi dozvoljavati utakmice poput ove u Oregonu.