Otvori pretragu
Otvori navigaciju
Otvori navigaciju
arenasport1
Na programu od 14:00
NBA Action
arenasport2
Na programu od 14:00
Barcelona - Sevilla
arenasport3
Na programu od 14:00
Barca - Motor
arenasport4
Na programu od 12:30
Fiorentina - Roma
arenasport5
Na programu od 13:30
Dokumentarni film
Otvori pretragu
Fudbal
18.01.2021. • 09:38

NA MARAKANI JE PUBLIKA NEMILOSRDNA: Ali u Humskoj su me čekali za trofej!

MN Press
Decenijama pre nego što je klicala Vladanu Milojeviću, zapadna tribina "Marakane" klicala je njegovom bratu, Goranu.

Ovako je doajen sportskog novinarstva Mile Kos pisao o njegovim igračkim kvalitetima: ’Ono što Miloja izdvaja od drugih, jeste njegova natprosečna fudbalska inteligencija. Ima sjajan pregled igre i izvrsne pakerske sposobnosti. Dok u Zvezdi nije imao jasno definisanu ulogu u timu, u Partizanu odmah postaje ideolog igre i mediji počinju da ga porede sa Piksijem. U sebi sjedinjuje znanje, rad i istančan instinkt za asistenciju. Često jednostavnu, ali baš iz tog razloga vrlo efikasnu’.

A ovako je Mile Kos pisao o njegovim ljudskim kvalitetima: ’Miloje ima unutrašnju vedrinu duše, sposobnost da osvoji ljude. Prijateljstva skuplja kao filatelista markice, sve se kod njega razvija spontano, iz duše, iz njegove mladosti. Ne vole ga samo saigrači i treneri, već i klupsko osoblje. Svi oni tvrde da Miloje ne ume da mrzi, da ima plemenito srce i prirodnost koja baš i nije svojstvena fudbalskim zvezdama’.

Dobrodošli u Mojih TOP 11 sa Goranom Milojevićem, fudbalerom za koga je rođeni brat Vladan jednom prilikom rekao da bi u ovom savremenom fudbalu mogao da bira poziciju na kojoj želi da igra.

CRVENA ZVEZDA 1982 – 1988

 

Kandidati iz Crvene zvezde:

Golmani: Aleksandar Stojanović, Stevan Stojanović, Tomislav Ivković, Živan Ljukovčan, Branko Davidović
Odbrana: Mile Jovin, Ivan Jurišić, Zoran Mališević, Dragan Miletović, Slavko Radovanović, Milenko Rajković, Miroslav Šugar, Zoran Banković, Dragić Komadina, Marko Elsner, Miodrag Krivokapić, Zlatko Krdžević, Milan Ivanović, Milivoje Bračun, Zoran Vorotović, Slobodan Marović, Goran Jurić, Refik Šabanadžović

Vezni red: Cvijetin Blagojević, Zdravko Čakalić, Zoran Dimitrijević, Ranko Đorđić, Žarko Đurović, Boško Đurovski, Slobodan Goračinov, Rajko Janjanin, Milan Janković, Zlatko Krmpotić, Đorđe Milovanović, Miladin Pešterac, Jovica Nikolić, Zoran Pavlović, Dragan Stojković, Dejan Joksimović, Robert Prosinečki, Dragan Punišić

Napad: Milko Đurovski, Dragan Lacmanović, Nedeljko Milosavljević, Srebrenko Repčić, Radomir Savić, Miloš Šestić, Mitar Mrkela, Preki Radosavljević, Husref Musemić, Miralem Zjajo, Boro Cvetković, Vladan Lukić, Dragiša Binić

Spisi i arhiva kažu da je prvu zvaničnu utakmicu za Crvenu zvezdu odigrao na Koševu protiv Sarajeva. Iako je upisan kao Milivojević, a ne Milojević.

"(smeh)… ćuti, nemoj to da čuje Sloba Marović, ubiće me od zezanja. Mi se stalno šalimo na tu temu. Pošto smo zajedno počeli u podmlatku Zvezde kod trenera Šekularca i Šeki nikako nije mogao da pogodi naša prezimena. Njega je zvao Marković, umesto Marović. Uđemo u svlačionicu i ja mu kažem ’gde si Markoviću’. On da poludi. Sutradan na treningu, Šeki se meni obrati sa ’Milivojeviću’. Mi da umremo od smeha. Eto, nisam znao da i u dokumentima piše ’Milivojević’. Mora da je Šeki pravio zapisnik za tu utakmicu sa Sarajevom (smeh). Ipak, moj pravi debi za seniorski tim je bio 29. septembra 1982. u Kupu pobednika kupova protiv Lilestrema. Igrao sam za omladince kod Vladice Popovića i sekretar Vučko me je poslao hitno u kancelariju kod šefa Steve Ostojića. Ovaj kaže ’mali spremi se, igraš u sredu’. Nisam znao gde se nalazim… 18 godina, klinac… naravno da je bilo treme. Treme ima i kad ideš na sastanak sa devojkom. Imao sam je i pred ovu vašu emisiju, celu noć sam razmišljao o timu, oka nisam sklopio“, počeo je Milojević priču za MONDO.

Lilestrem je bio početak jedne divne fudbalske priče.

"Nedelju dana posle Sarajeva, debitovao sam i pred beogradskom publikom u prvenstvenom meču sa Rijekom. Prošao sam pripreme u Trebinju i odmah sam dobio šansu od trenerskog trija Đorić-Šeki-Ostojić. Usledio je vrlo brzo i prvenac u dresu Crvene zvezde i to protiv Partizana. Izgubili smo 3:2 u jednoj fenomenalnoj atmosferi na stadionu JNA. Mance je blistao, postigao dva gola, još se trese ona prečka koju je pogodio iz voleja… Oni su tom pobedom overili titulu posle žestoke borbe sa zagrebačkim Dinamom. Mi u toj sezoni nismo bili na visini renomea Crvene zvezde. Rano smo ispali iz trke za prvo mesto i tek smo u poslednjem kolu protiv Osijeka u Beogradu uhvatili poslednji voz za Kup UEFA. Ostala je uteha da sam u Večitom derbiju zamenio Cvijetina Blagojevića i na asistenciju Rajka Janjanina postigao prvi gol u seniorskoj karijeri".

Godinu dana kasnije, Milojević je sve češće u prvom timu, a Zvezda vraća titulu na Marakanu.

"Došao je Gojko Zec i napravio smenu generacija. Ja sam odigrao 15-ak utakmica, povredio se i morao na operaciju prepona. Iskoristio sam trenutak i otišao na odsluženje vojnog roka. Gde sam bio u vojsci? Bolje da ne znaš… ne znam ni ja… negde u Austriji (smeh). Dobio sam ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu, 50 dana obuke u Kovinu… Zvezda je baš u tom periodu igrala sa Benfikom u Kupu šampiona, mene puste iz kasarne da gledam utakmicu i posle toga prekomanda… molim Boga da bude veći grad… Ljubljana, Sarajevo, Zagreb… samo da imam klub gde ću moći da treniram. Sećam se svega, kao da je bilo juče… vojna pošta 36/33… dobijam neku zabit kod Brežica, to je bio vojni aerodrom koji više ne postoji…. jedna pošta, jedna prodavnica i dve kafane… 12 meseci… užas. Sva sreća da su Žota Antonijević i Kule Aćimović dolazili da mi drže individualne treninge. Razdužio sam se par dana posle Manceove pogibije“.

 

Kule i Žota su dobro odradili posao i ’Milivojević’ je odmah po skidanju uniforme ušao u konkurenciju za najjači tim.

"Hvatao sam na svežinu… bilo je tu golova protiv Vardara, Budućnosti, Prištine… Sećam se i poslednje utakmice u jesenjem delu prvenstva, protiv Sarajeva na Marakani. Hladno vreme, ali publike kol’ko hoćeš. Čoba Janjoš je bio na golu, utakmica puna preokreta… Sarajevo povede sa 2:0, mi okrenemo na 3:2, oni izjednače… Postigao sam glavom pobedonosni gol za 4:3. Musemić je blistao protiv svoje bivše ekipe, mislim da je bio dvostruki strelac… Osvojili smo teškom mukom dva boda, ali je Partizan zbog bolje gol-razlike završio jesen na vrhu tabele. To je ona sezona koja se završila Šajberovim kolom. Mi smo u ponovljenom meču izgubili na Koševu sa 2:1, a Partizan nije izašao na megdan Željezničaru i opet je gol-razlika presudila šampiona".

U šampionskoj sezoni 1987/88, Milojević je apsolutni protagonista sa 33 odigrane utakmice u prvenstvu Jugoslavije.

"Propustio sam samo meč na Banjici protiv Rada i jednu od osam utakmica u Kupu Maršala Tita. Igrao sam obe protiv Trakije u Kupu UEFA i prvu protiv Briža u Beogradu. Nisam putovao u Belgiju zbog kartona, ljudi ne znaju da je tom debaklu u revanšu prethodio tužan događaj jer nam je na poslednjem treningu pred put umro predsednik Miladin Šakić. Tragedija je potresla celu ekipu i to je jedan od uzroka ubedljivog poraza od 4:0. Titulu smo osvojili u poslednjem kolu u Nikšiću. Sutjeski je trebala pobeda za opstanak, nama je bio dovoljan bod i Lukić je dao gol za 2:2 u finišu susreta. Vodili smo žestoku borbu sa Veležom i Partizanom… Mostarci su imali strašan tim, tukli su nas kod kuće sa 5:0. Ne bih ulazio u detalje, ali je tu utakmicu pratilo mnogo čudnih okolnosti. Vaske je bio u Madridu da skautira Real, vodio nas je pokojni Vladica Popović… svašta se događalo, ne mogu da pričam o tome".

Za dolazak pete Zvezdine zvezde Dragana Stojkovića znao je praktično prvi, a zajedničku šampionsku sezonu pamti i o sjajnim igrama.

"Što se mene tiče, dao sam nekoliko odlučujućih golova u toj šampionskoj sezoni. Protiv Čelika za 1:0, baš na Piksijev centaršut na južnoj strani… protiv Slobode za pobedu od 3:1… Drag mi je i gol protiv Dubočice u Leskovcu, za minimalac u Kupu Maršala Tita".

Posebno poglavlje su mečevi na evropskoj sceni… počelo je sa Lilestremom, nastavilo se sa Veronom.

"U Italiji je Šugar napravio penal nad Galderizijem, a Pjetro Fana sa bele tačke savladao Ivkovića i oni su doneli minimalnu prednost u Beograd. Ovde je počelo sjajno, poveli smo golom Boška Đurovskog, ali je Verona u finišu prvog poluvremena stigla do izjednačenja. Nismo se predavali, Milko je fenomenalnim udarcem glavom na centaršut Jovina ponovo digao Marakanu na noge i kada se činilo da možemo do trećeg gola, Šugar je napravio neoprostivu grešku. Hteo je da primi loptu, ona mu se izmigoljila iz nogu i Galderizi je lob udarcem postigao fantastičan gol. Zvezdina publika je nemilosrdna, pogotovo zapad. Ako te zavole, sve ti je dozvoljeno. Ali ako te uzmu na zub, završio si karijeru. Možeš da daš četiri gola na jednoj utakmici, nema ti spasa. Šugara su posle tog kiksa precrtali za sva vremena“.

Partizanu je Sud udruženog rada vratio Šajberovu titulu, ali je u Kupu šampiona igrala Crvena zvezda. Legendarna je izjava Milka Đurovskog uoči poslednjeg kola, u trenutku kada se znalo da prelazi u Partizan: ’šta god se desilo na Koševu, ja ću igrati u Kupu šampiona’.

"Prošli smo Panatinaikos, pa izvukli Real iz Madrida. U Beogradu nisam bio ni među 16, gledao sam utakmicu iz lože, u društvu jednog slavnog španskog fudbalera koji će mi kasnije biti trener u Meridi. Reći ću ti posle o kome se radi. Promrzli smo na minus 11, ali je meni bilo znatno lakše, zbog rezultata (4:2 za Zvezdu, op.aut). Dan uoči revanša, zove me Vaske i kaže ’pile, možeš li ti na Santiljanu’. Mene su zvali ’pile’, sve dok me Peđa Stanojević nije prekrstio u ’kobac’. Ja gledam one tribine Santijago Bernabeua, noge klecaju, ali kažem ‘mogu, fala bogu’. Kako da ne mogu. U Beogradu je Krivi čuvao Huga Sančeza, a Slavko Radovanović Santiljanu, to je bila poslednja Valdanova utakmica u karijeri, jer je ubrzo dobio žuticu i otišao u penziju“.

Kreće utakmica i…

"… ja se ne odvajam od Santiljane. Školski primer striktne markacije. Ide prvi centaršut, on uopšte ne gleda loptu, skače i postavlja mi lakat. Sledeća akcija, opet isto. Ja ga provalim… treća nabačena lopta, dižem i ja lakat, ne zanima me lopta. Skočim i podignem ga od zemlje. Pa što je on pametniji od mene? Eto Vaske, vidiš da mogu. Ma mogao sam sve da igram… levog beka, desnog beka, libera, polutku, polušpica… Jednom je Bora Cvetković dobio temperaturu u hotelu Jugoslavija, pred utakmicu sa Sutjeskom. Uskočio sam na špica, dao gol i rešio utakmicu. Još zamisli protiv Reala, dubiću na glavi ako treba. Šteta zbog poraza, imali smo sjajne šanse preko Mrkele i Boška Đurovskog… Jovica Nikolić je ušao u drugom poluvremenu, to mu je prva utakmica posle loma noge. Sećam se da je i Ivica Osim putovao sa nama kao gost, u svojstvu selektora reprezentacije".

TOP 11 – Stevan STOJANOVIĆ (golman)

 

"Tu mi je najteže da se opredelim, jer sam igrao sa vrhunskim golmanima tokom karijere… pazi imena: Bernar Lama, Santijago Kanjizares, Serđo Gojkočea, Bogdan Stelea… Ipak, kum nije dugme. Dika i ja imamo neki specifičan odnos, mnogo se volimo i on mora da bude na golu u Mojih TOP 11. Ja sam ga venčao, krstio mu Teu i Marka, zajedno smo od 14. godine… smatram ga jednim od najboljih golmana u istoriji Crvene zvezde. Bio je strpljiv, izborio se sa žestokom konkurencijom… bili su tu Davidović, Ivković, Simeunović… Kad je odbranio penal Amorosu, bilo mi je izuzetno drago… bez obzira na period u Partizanu, meni je Zvezda ostala u srcu. Ja za Diku imam jedan specijalan nadimak, smislio sam ga posle onog gola koji je primio od Bajerna u Beogradu. Ali neću vam reći, samo ja smem tako da ga zovem… ja i niko više".

PARTIZAN 1988 – 1990 

 

Kandidati iz Partizana:

Golmani: Fahrudin Omerović, Goran Pandurović

Odbrana: Miodrag Bajović, Aleksandar Đorđević, Đija, Borče Sredojević, Nikica Klinčarski, Darko Milanič, Vladimir Vermezović, Bajro Župić, Predrag Spasić, Gordan Petrić, Vujadin Stanojković, Budimir Vujačić

Vezni red: Goran Bogdanović, Dragoljub Brnović, Jovica Kolb, Milinko Pantić, Goran Stevanović, Miroslav Stević, Milorad Bajović, Dejan Joksimović, Zlatko Zahović

Napad: Zoran Batrović, Vladislav Đukić, Milko Đurovski, Milonja Đukić, Liju, Predrag Mijatović, Slađan Šćepović, Fadilj Vokri, Nebojša Vučićević, Milan Đurđević

Mogli ste da čitate Milojevićevu priču o razlozima prelaska iz Crvene zvezde u Partizan, a sada listamo dalje arhivu… tu je još jedan lep članak iz Tempa… na fotografiji Goran sa koker-španijelom, a u tekstu opaska protiv novinara ’šta medije briga da li se Milko razveo i kolika je Piksijeva plata’.

"Tako je i danas, novinari ne shvataju da su i fudbaleri živi ljudi, da i bez medijskog pritiska žive u stresnim situacijama. Jedna priča su ovi vrhunski što igraju za najveće evropske klubove, ali šta se dešava sa hiljadama onih koji zbog povrede ili nekih drugih okolnosti nisu napravili karijere. Ja sam jednom prilikom doživeo da mi cela Marakana skandira ’Miloje napolje’, jer je u novinama napisano nešto što nisam rekao".

Epizoda u Partizanu nije mogla da počne na lepši način. Derbi sa Hajdukom na Poljudu i dva gola u remiju 2:2.

"Gubili smo utakmicu, mislim da je Karačić dao oba gola za Hajduk… i onda mi je Jusufi rekao isto ono što ću čuti i od Huanita par godina kasnije u Meridi. Moja omiljena pozicija je bila taj neki lutajući špic… kao šunjalica… to su mi i rekli ’idi šunjaj se tamo, znamo da ćeš dati gol’. Dao sam dva, ali u penal-seriji nisam imao sreće… pogodio sam prečku i lopta se odbila skroz do gola na suprotnoj strani terena (smeh). Omer se povredio, branio je Darko Belojević, skinuo je tri penala i odneli smo bod za Beograd".

Pogađao je protiv Budućnosti, Rada, Želje… Nastavio je praksu iz Zvezde da postiže golove u minimalnim pobedama svoje ekipe, kao protiv Veleža u Mostaru.

"Ta utakmica se igrala par dana posle finala Kupa u kome smo ih deklasirali sa 6:1. Igrali smo rasterećeno i slavili sa 1:0. Slično kao sa Vojvodinom u poslednjem kolu, opet bez rezultatskog pritiska, jer su oni u tom trenutku već bili šampioni. Poveli su na početku meča, ali smo Vokri i ja sa po dva gola napravili preokret. Voša je te sezone imala pakao od tima. Zasluženo su osvojili prvo mesto. Nama je pripao trofej Maršala Tita, koji nam je pomogao da u drugi plan gurnemo loš plasman u prvenstvu Jugoslavije (6. mesto)".

Kup je osvojen u spektakularnom ambijentu na JNA.

"Često se šalim sa mojim prijateljima Partizanovcima… morao sam ja da dođem u klub da bi se trofej vratio u Humsku. Oni su poslednji kup osvojili 1954. protiv Radničkog sa Novog Beograda, tako što su na poluvremenu gubili sa 3:0 i onda naglo preokrenuli na 5:3. Naglo. Verovatno su zbog toga i čekali 34 godine na novo slavlje (smeh). Izbacili smo Zvezdu u četvrtfinalu zahvaljujući golovima Vokrija u obe utakmice, ali nam je još teže bilo u polufinalu protiv Mačve. Iva Golac je sedeo na klupi Šapčana, dobili smo ih u Beogradu 2:1, a tamo drama… Dragoljub Brnović promaši penal, oni u 90. minutu imaju zicer za 1:0 i za prolaz u finale… to je bilo kroz iglene uši. Protiv Veleža mnogo lakše, Uške je već u prvom poluvremenu sa dva gola rešio mnogo dilema, ja sam povisio na 3:0 i to ih je definitivno preseklo… Šteta što su previranja u Partizanu bacila senku na veliki trijumf".

Flert sa Dinamom nije mu smetao da godinu dana kasnije bude dvostruki strelac protiv modrih u Kupu Jugoslavije.

"Dao sam dva gola i Sekciji JNA na startu takmičenja, ali smo u polufinalu ispali od Crvene zvezde. Tu nas je presekao Robijev gol u finišu prvog poluvremena. Počeli smo fenomenalno, Plavi Stevanović je spektakularnim volej udarcem anulirao Zvezdinu prednost sa Marakane, ja sam odmah zatim asistirao Šćepi za 2:0… samo je trebalo da sačuvamo vođstvo do odlaska na odmor… nažalost, Prosinečki smanjuje rezultat, lomi utakmicu… u nastavku je Šaban izjednačio na 2:2, a onda na scenu stupa ’vojvoda’ Spasić (smeh). Dao je autogol, mi krećemo ka centru, ceo sever viče ’voj-vo-da Spasić, voj-vo-da Spasić’… ja mu kažem ’al te ovi vole, ti si pogrešio klub’ (smeh). On me gleda ispod oka, gunđa nešto… Zvezda je prošla u finale i uzela trofej protiv Hajduka".

U Partizanu mu se dogodilo slično kao i sa Zvezdom protiv Reala.

"Tukli smo Romu kod kuće sa 4:2 i onda izgubimo na strani 2:0. Klasičan ’deja-vu’ na fudbalski način. Imao sam nesreću da budem akter oba debakla… madridskog i rimskog. Ne bih ulazio u razloge poraza, jer nemam nikakve informacije… pisalo se za obe utakmice svašta… da su prodate… da su puštene… čitao sam, čuo sam… ali ništa ne mogu da tvrdim. Niko mi nije prišao, niko mi ništa nije rekao… ako neko ima dokaze, neka kaže. Igrao sam koliko sam mogao, dao sve od sebe… u Rimu sam imao šansu, Moca me je zamenio u poluvremenu… Bilo je problema sa kuhinjom, morali smo da se hranimo u jednoj piceriji, daleko od hotela… Bio sam cimer sa Ušketom i svima nam je bilo jako krivo zbog eliminacije".

Groningen i Seltik su imali daleko srećnije epiloge…

"Dao sam gol protiv oba rivala. Seltiku u Mostaru kada smo slavili sa 2:1. Svi su nas otpisali uoči revanša u Glazgovu. Čuo sam se baš pre neki dan sa Budom Vujačićem, kaže ’to mi je bila utakmica života’ (SMEH)… i kaže ’nisi me zatvarao’… pa kako, jedino vrata da ti zatvorim (SMEH). Čitao sam u vašoj rubrici za njegovu anegdotu sa Džekanovskim. Dešava se… Uostalom, Buda ih je načeo, dao gol za 0:1… to je bio pakao… zaglušujuća atmosfera… prišao sam u jednom trenutku do Milka, da mu kažem nešto… ma nema šanse… ništa se ne čuje… Sve dok Šćepa nije utišao stadion u 90. minutu“.

Utišao se i JNA kada je Groningen izjednačio na 1:1…

"Tamo smo odigrali odlično, izgubili 4:3 i Milko nas je fenomenalnim golom u revanšu doveo na korak od četvrtfinala. Holanđani su iskoristili prvi pad naše koncentracije… u 81. minutu… srećom, nismo se zbunili… dao sam gol za 2:1, a onda je Milan Đurđević u poslednjim sekundama stavio tačku na našu pobedu. Opet isto kao i sa Kupom, morao je Goran Milojević da dođe u Humsku, pa da Partizan prezimi u Evropi (smeh)… prvi put posle 1966. godine. Tu protiv Groningena, doleti flaša piva sa istočne tribine… ja je dohvatim i izbacim van terena. Sudija me prijavi delegatu i UEFA me kazni sa tri utakmice neigranja. Nebuloza. Posle su mi smanjili na jednu, propustio sam prvi meč sa Dinamom iz Bukurešta".

TOP 11 – Milko ĐUROVSKI (napad)

"Dao bi ti srce i dušu. Ali nezgodne naravi… kada nije u timu, ne zanima ga rezultat. Izađe na trening i pita ’je l danas kondicioni’. Ako jeste, uhvati se za ložu i ode u svlačionicu. Ima jedna fotka sa Igmana, pripreme kod Gojka Zeca… sneg do kolena, mi u znoju, a u pozadini šuma… Milko ti se svaki trening krio među drvećem. Završava se trening, eto ti njega na motornim sankama ’braćo, je l gotovo?’… Ali čudo od igrača… On da je voleo da trenira, kakav Van Basten, kakvi bakrači… bio bi najjači špic na svetu. Zato je i ušao u sukob sa Jusufijem. Kod Julke se znalo, svake srede kondicioni trening… ko ga ne odradi, nije u timu… Milko ti se pokupi i ode u vojsku. Znaš šta nam je govorio pred svaku utakmicu? ’Što vi više trčite, ja bolje igram’ (SMEH)".

BREST 1990 – 1991

Kandidati iz Bresta:

Golman: Frederik Gegen, Bernard Lama, Sebastijan Mate, Serđo Gojkočea

Odbrana: Rasin Kane, Ervan Manak, Mišel Milojević, Paskal Pjer, Ksavijer Rekober, Stefan Rivoal, Dijabi Sekana, Jos van Herpen

Vezni red: Moris Buket, Loran David, Bernard Ferer, Žan Gbel, Klod Makelele, Korentin Martins, Bruno Pabua, Frank Robin, Ronan Salaun

Napad: Žoel Kloarek, David Žinola, Stefan Givarš, Saša Kačarević

U Brest je otišao na preporuku Slavoljuba Muslina kome je to bila debitantska sezona u trenerskoj karijeri.

"Tamo mi se rodio sin, ali nisam se snašao u francuskom fudbalu. Bilo je mnogo ekonomskih problema, klub je zapao u dugove i nisu ispoštovali ništa od onoga što je bilo dogovoreno sa Partizanom. Predsednik Ivinek je obećavao svašta, ali za potpis ugovora nisam dobio nijedan franak. Ubrzo su proglasili bankrot, Savez ih je izbacio iz lige i stavio im zabranu na transfere igrača. Klub je preuzeo poznati industrijalac Šarli Šaka, koji se bavio izgradnjom železnica i puteva. On je parama iz svog privatnog džepa doveo Serđa Gojkočeu, čuvenog golmana Argentine koji je u Firenci hipnotisao Piksija i odbranio penale Brnoviću i Hadžibegiću".

Uprkos teškoj finansijskoj situaciji, Brest u toj sezoni stiže na bod od plasmana u Evropu.

"To je bila neverovatna završnica prvenstva. Tri kola pre kraja, treba nam pet bodova za mesto koje vodi u Kup UEFA. Igramo protiv Kana kod kuće, dobijamo 3:2 mojim golom u 89. minutu. Mogu da se pohvalim da sam jedan od retkih igrača u Srbiji koji ima pozitivan skor sa Zinedinom Zidanom (smeh). Zi-Zu je igrao korektno, ali je utakmicu rešio veliki kiks takođe legendarnog Luisa Fernandeza. Njemu je to bila poslednja sezona u karijeri. Vratio je kratku loptu golmanu, ja sam presekao i lako zatresao mrežu. Posle odemo na Park Prinčeva, 1:1 sa Pari Sen Žermenom i u poslednjem kolu treba nam pobeda protiv Strazbura. Da smo dobili i izašli u Evropu, garantujem da klub ne bi bankrotirao i da bismo verovatno nastavili saradnju. Nažalost, završi se 0:0 i sve padne u vodu".

TOP 11 – Klod MAKELELE (desni bek)

 

"Imao sam iz Bresta nekoliko kandidata. Recimo, Žinolu ili Givarša, ali ne bih kasnije imao mesta za neke bolje špiceve. Gi je ulazio sa 19 godina, Muki i Žare Nedeljković su ga napravili na igrača. Krupan, jak, malo gojazan… posle je otišao kod Gi Rua u Okser i eksplodirao. Branio je Bernar Lama. Čudo… sve je voleo (smeh)… bili smo cimeri, kad zapurnja ne može da se diše u sobi… ma kakve cigarete, pušio je i jače od toga (smeh). Bio je tu Koko Martins, sjajan igrač, otac mu je Portugalac… pa kapiten Moris Buket… ili Mišel Milojević, momak naše gore list, rođen je u Parizu, odličan štoper. Ipak, opredeliću se za Kloda Makelelea, jer u ovom timu neko mora i da trči. Dečko ’par-ekselans’, na terenu zver, nije slučajno stigao do Real Madrida“"

MERIDA 1991 – 1992

Kandidati iz Meride:

Golman: Santijago Kanjizares, Rodri, Balager, Leal, Tete

Odbrana: Ečevarija, Fernandez Kuesta, Havi Lopez, Huan Marero, Toribio, Rade Tošić, Baroha, Čema, Haime Molina, Luis Sijera, Marijano Hojas, Mendiondo, Molina, Momparlet, Monreal

Vezni red: Hulio Prijeto, Moron, Pako, Rikardo, Josip Višnjić, Karlos Korea, David Piri

Napad: Havi, Pakito, Kanabal, Karlos, Huanito, Manolo, Menezes, Jerži Podbrožni, Kike Martin, Slađan Šćepović, Sinval, Remko Torken

Za Meridu ga vežu dve etape u karijeri…

"Prva je trajala kratko… tri-četiri meseca. Čim sam došao, prva utakmica u kupu protiv Tomeljosa, crveni karton. Hteo sam da se ubijem od muke. Kaže sudija nešto sam mu prigovorio. Čoveče… šta ja da prigovorim kad ne znam da beknem španski. Bio pre toga jednom u životu u Madridu, odigrao sa Zvezdom protiv Reala i vratio se kući. Ruku na srce, jesam gestikulirao, ali nije bilo za isključenje. Kao da je hteo da mi stavi do znanja gde sam došao i šta me čeka. Srećom, imao sam divnog predsednika, Hoze Fouto, po njemu je stadion dobio ime. Podržao me je i pomogao da brzo prebrodim početnu krizu. Igramo protiv Palamosa, gubimo 3:0, ja na klupi. Trener Katurla me uvede igru, dam dva gola i posle mi kažu da je Fouto smenio Katurlu na povratku za Meridu. Rekao je ’nije normalan, drži mi na klupi najboljeg igrača’".

Katurla odlazi, a na njegovo mesto stiže…

"… e, tu smo… to ja onaj čovek koji je sedeo pored mene u loži Marakane i smrzavao se tokom utakmice Zvezda-Real. Slušaj, Huan Gomez Huanito. Odzvanja u ušima. Bio je kratko, ali je ostavio na mene fantastičan utisak. Pazi ovo, prvi dan… promocija, on završava konferenciju za štampu, ulazi u svlačionicu, a ja ležim na stolu za masažu. Prilazi i kaže ’je li bre, ti si onaj što me je pogodio flašom u Beogradu’ (smeh). Ja u prvi mah zbunjen… posle se obojica nasmejemo i ja mu kažem ’neee šefe, ja sam tada bio mali’ (1977. godine, op.aut). Ma znaš kakav čovek, da se pokloniš… Ne mogu da ti opišem koliko su ga voleli, bio je božanstvo. Ode da gleda utakmicu Real-Torino, sa nekim našim igračima i kondicionim trenerom Lolinom… i kad su se vraćali, zabodu se u kamion i poginu… tu negde kod Talavere dela Reina, blizu Madrida. Da nije bilo tragedije, 100 posto bi postao trener Reala i napravio vrhunsku karijeru".

TOP 11 – Oskar MOLINA (odbrana)

"I u Meridi sam imao fenomenalne golmane… Kanjizares je došao na pozajmicu iz Reala, posle je otišao u Seltu. Ali staviću Oskara Molinu i moram da ti kažem zašto… to je najtalentovaniji levi bek svoje generacije… imao je 19 godina kada je dobio šansu da debituje… sjajno dete… svlačio se pored mene u svlačionici… ja 31, 32 godine, već iskusan, prihvatio sam ga kao najrođenijeg… bio je Realov igrač. I šta se desi? Dobije slobodan dan, ode u Madrid da se vidi sa devojkom i u povratku doživi Huanitovu sudbinu. Pogine bukvalno na istom mestu gde i Huanito. Strašno. Znaš kakav momak. Zove me naš zajednički menadžer i moli me da obavestim njegovu mamu. Čoveče, gde si mene našao… šta ja da joj kažem… Užas… užas!“.

MAJORKA 1992 – 1995

 

Kandidati iz Majorke:

Golmani: Bogdan Stelea, Badu Zaki, Molondro, Prats

Odbrana: Armando, Fradera, Herera, Irureta, Serer, Serđi, Viljena, Čema, Hulijan Ronda, David Kastedo, Montijel, Raul Pareha, Dani Marin, Huli, Mino, Serna

Vezni red: Anhel Pedraza, Siniša Končalović, Marina, Pako Soler, Sala, Serđo Garsija, Vlada Stošić, Vidal, Goran Bogdanović, Luis Delgado, Sakares, Anhel Luiz, Žolt Limperger, Orehuela

Napad: Alvaro Kervera, Hoze Gonzalez, Peter Mendez, Hasan Nader, Pepe Galvez, Pinilja, Samper, Huan Sančez, Huanho, Manolo, Milan Đurđević, Edu Arnau, Hozemi

Za Palma de Majorku je vezan najzreliji i najefikasniji deo njegove karijere. Broj golova po sezonama dovoljno govori o Milojevoj fudbalskoj renesensi (9, 14, 23, 20).

"Predivna lokacija, golovi kao na traci, sve idealno… Sećam se meča sa Bilbaom, dobijamo 6:2, ja dajem četiri gola. Tu sam ušao u sukob sa dva novinara koja su vedrila i oblačila u Španiji. Bili su sa ’Kanala 4’ i mole me posle utakmice da im kažem kako se zove Srbin koji dolazi u Majorku. A mene predsednik Migel Dalmao zakleo da ćutim jer istog igrača hoće i Radomir Antić za Ovijedo. Ovi znaju da ja znam, pošto sam dobar sa predsednikom, ali neću da izdam čoveka. I naravno, krenu da me buše… otvoren sukob… godinu i po dana nismo pričali. Zbog njih sam i otišao iz Majorke. Inače, igrač zbog koga smo se zakačili bio je Goran Bogdanović".

Bilo je mnogo divnih momenata na Majorci, teško je izdvojiti najdraži gol.

"Neka bude onaj prvi… protiv Logronjesa. Uvek taj prvenac izazove najlepšu emociju. Dao sam ga na centaršut Alvara Servere koji je sada trener u Kadizu. Pamtim i tri gola protiv La Korunje… direktan duel za opstanak u ligi… u njihovom timu Kanatlarovski i Đuka… Dobili smo ih 4:2 i zadržali prvoligaški status. Opet sam imao sjajne golmane… Stelea, Zaki, Prats… sa Pratsom zajedno odem u Seltu. Takođe, odlične trenere… Seru Ferera, Haime Bauzu… Bauza je posle vodio Smederevo. Jedne sezone u Segundi, Goša da 7, Vlada Stošić 11, a ja 23 gola… i ne uđemo u baraž za Prvu ligu. Budemo peti. Neverovatno".

TOP 11 – Rikardo SERNA (odbrana)

"Veliko ime Sevilje i Barselone. Zahvatio je onu Krojfovu generaciju koja se 1992. godine popela na krov Evrope. Bio je pre toga i osvajač Kupa pobednika kupova. Odličan štoper. Van terena pravi gospodin. Došao je u Majorku da završi karijeru, ali se videlo da poseduje veliku klasu".

SELTA 1995 – 1996

 

Kandidati iz Selte:

Golmani: Prats, Viljanova

Odbrana: Agireču, Aleho, Berges, Havi Gonzalez, Lakabeg, Marijano Hojas, Mičel Salgado, Pači Salinas, Rober, Taraga

Vezni red: Srđan Bajčetić, Karlos Perez, Dani Vidal, Ermes Dezio, Euzebio Sakristan, Heli, Hil, Merino, Milorad Ratković, Visente Alvarez

Napad: Fonsi, Vladimir Gudelj, Huan Sančez

Nije lako sa sunca Palma De Majorke otići pod oblake Viga.

"Jaooooo… ništa mi ne pričaj. Hteo sam da poludim. Tri meseca sunca nisam video. Rekao sam Kastru ’šefe, ne mogu više, ne osećam se dobro’. On mi kaže ’nema problema, izguraj ovo do kraja, na zimu dovodimo špica i možeš da ideš’. Ja presrećan… krenem rasterećeno… Albasete, gol… kup utakmica protiv Andore, dobijemo 5:0, ja tri komada… vraćamo se na Majorku, čovek mi kaže ’računam na tebe, ostaješ do leta’. I tu kreće rat. Utakmica sa Deportivom, derbi ljutih rivala… navijači ne mogu da smisle jedni druge… ’turci’ i ’portugalci’… ja sa Kastrom na nož. A imao sam u to vreme problem sa viškom masti… on dolazi na trening i kaže ’neki su ovde pre za ložu nego za teren’. Ja ga pitam ’zašto neki, recite na koga mislite’. On krene neku priču o derbijima koje je igrao tokom karijere… ja dignem ruku i pitam ’oprostite, a koji ste vi to derbi igrali’. Čovek nikada u životu nije igrao Prvu i Drugu ligu Španije. Ma hteo sam da poludim od besa“.

Nije ni sa Karlosom Aimarom imao neki naročiti odnos.

"Mene je doveo predsednik Fernandez i prvi susret sa Ajmarom, on mi kaže ’ja te nisam želeo’. Pazi, to čuješ od trenera sa kojim treba da sarađuješ tokom cele sezone. Kako da reaguješ. Nije mi ostalo ništa drugo nego da se golovima borim za mesto u timu. Utakmica protiv Salamanke, mi u karantinu, Vladi Gudelju umire tata… Ovaj me stavi na špica, ja dam gol. Sledeća na Tenerifama, opet gol. Dođe treća, ja na klupi. Samo me čekao. Gudelj je sada sekretar stručnog štaba u Selti, ako gledate prenose španske lige možete da ga vidite na klupi. On je istinska legenda kluba. Meni nije prijalo… stigao sam sa Majorke gde je u decembru 20 stepeni… od muke sam se ošišao, ugojio…".

To mu nije smetalo da protiv Valensije postigne jedan od lepših golova u karijeri.

"To je ona utakmica kada se Valensija u poslednjem kolu borila za titulu sa Atletiko Madridom. Antićeva ekipa je igrala protiv Albasetea, pobeda im je garantovala prvo mesto. Imali smo i premije od Atletika ukoliko ostanemo neporaženi protiv Valensije. Ja sam pored toga imao individualnu premiju za šesti gol u sezoni. Gubili smo 1:0 golom Peđe Mijatovića, igrao se 89. minut, slobodan udarac za Seltu… Gudelj ne igra, Ratković se dogovara sa Euzebiom, ja uzimam loptu i kažem ’bež’te, ja šutiram’. I pogodim ćoše Zubizaretinog gola. Skočili su na mene kao da smo osvojili Kup šampiona. Mada je Atletiko dobio Albasete i uzeo bi titulu bez obzira na rezultat naše utakmice“.

TOP 11 – Mičel SALGADO (odbrana)

"Razmišljao sam o Euzebiju Sakristanu, on je takođe član te Krojfove generacije koja je pobedila Sampdoriju u finalu Kupa šampiona. Ali, fali mi desni bek… pa koga ću drugog nego Mičela Salgada. On mi je namestio sva tri gola protiv Andore. Tehnički nije bio nešto naročito potkovan, ali zato da se ponovi stotinu puta po boku, da uđe u završnicu, centrira… tu je bio nenadmašan. Voleo je da jede, da krka... Otišao je u Salamanku na kaljenje, pa se vratio u Seltu i posle potpuno eksplodirao u dresu Real Madrida".

KLUB AMERIKA 1997

 

Kandidati iz Kluba Amerike:

Golman: Hugo Pineda, Osvaldo Sančez

Odbrana: Rafael Astivija, Raul Gutierez, Hoze Salgado, Francisko Sančez, Marko Sančez Jakuta, Andres Silva, Isak Terazas

Vezni red: Kaluša Bvalija, Marko Kapetiljo, Ilije Dumitresku, Raul Lara, Leonardo Rodrigez, Herman Vilja

Napad: Kutemok Blanko, Luis Garsija Postigo, Pedro Pineda, Omar Santakruz, Toninjo

Osetio je pred kraj karijere čari južno-američkog fudbala.

"Klub Amerika je u Meksiku isto što su Boka i River u Argentini. Pola države je voli, druga polovina ne može da je smisli. Dogodio mi se neverovatan peh u toj sezoni… izgubimo samo jednu utakmicu u regularnom delu prvenstva, od Kruz Azula… osvojimo ubedljivo prvo mesto i u baražu igramo sa Morelijom koja je bila deveta na tabeli. Kod njih 1:1, na Acteki izgubimo 3:1 i ispadnemo iz plej-ofa. Neverovatno. Mene su doveli čisto da pravim konkurenciju, ne kao startera. Bila su još tri stranca, Leo Rodrigez, Ilije Dumitresku i Andre Silva. Ja sam uglavnom ulazio sa klupe i davao golove".

Krug se zatvorio, karijeru je završio na poziciji na kojoj je i počeo u Šumadiji iz Aranđelovca.

"Luis Garsija je poznati reprezentativac Meksika, igrao je u Atletiko Madridu, ali se pored fudbala bavio i snimanjem tele-novela. A predsednik kluba je bio televizijski producent. Pazi sad… Garsija se ženi, odlazi na bračno putovanje, ja upadam na špica i protiv Morelije dajem gol za 1:1. Ovaj se vraća sa medenog meseca, igramo protiv Pueble na Acteki, trener opet njega stavlja u startnih 11. Odlepio sam. 0:0, 0:0… deset minuta pre kraja, ja ulazim u igru, dajem gol i dobijamo 1:0. Sledeća utakmica, Monterej u gostima, ja opet na klupi. Najjača fora, 89. minut, 1:1, trener me zove i kaže ’produžiće sudija 2-3 minuta, to ti je dovoljno da nam doneseš pobedu’ (smeh). Ja ga gledam, ovaj lud. I pogodim prečku (smeh). Trener kaže ‘šta sam ti rekao, za malo’. Ekstra mi je bilo u Meksiku. Samo su mi odmah skrenuli pažnju da ne nosim satove i lančiće… i da decu u tržnim centrima držim za ruke. Sve ostalo ok".

TOP 11 – Raul GUTIEREZ (odbrana)

"Igrao sam sa Kautemokom Blankom… bio je mlad, tek je ulazio… još uvek je uvežbavao onaj čuveni dribling koji će ga proslaviti na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Njega i Terasasa je Šekularac lansirao i ubacio u seniorski tim. Čujem se često sa Markom Jakutom, skoro smo se sreli na Majorci pa mi je rekao da se Blanko posvetio politici i da će biti gradonačelnik Kvarnevake… to je 45 minuta kolima od Akapulka i Popokatapetla. Opredeliću se za Raula Gutiereza, zvanog El Potro. Nizak rastom, uvek je vezivao kosu u kiku, tipičan Meksikanac. Bio je selektor kadetske reprezentacije Meksika koja je 2011. godine osvojila Svetsko prvenstvo".

VILJAREAL 1997 – 1998

 

Kandidati iz Viljareala:

Golmani: Luis Paskval, Palop

Odbrana: Ajtor Aregi, Lakabeg, Paskval, Kike Medina, Serer
Vezni red: Alberto Savedra, Aleksandre, Anhel Luis, Antonio Dijaz, Arojo, Havi Prats, Havi Sančiz, Para, Roberto, Soto

Napad: Ilšat Fajzulin, Injaki Urtado, Saliljas

U Meksiku je bilo suviše opasno da bi ostao duže od šest meseci.

"Vratio sam se u Španiju da završim karijeru. Ušli smo u ligu, pa ponovo ispali… onda je Fernando Roč uzeo Viljareal i od njega napravio klub evropskog formata. Došao sam na poziv bivšeg trenera, nisam puno igrao… Čak sam se i bunio, ali sa ove vremenske distance priznajem da su ljudi bili u pravu. Već sam bio u ozbiljnim godinama i nisam imao nikakav argument da insistiram na statusu standardnog prvotimca".

TOP 11 – ROBERTO (vezni red)

"Još jedan igrač koji je zakačio Krojfovu eru u Barseloni. Zadnji vezni. Ako se sećate, onaj sa šiljatim nosem. Došao je u Viljareal pred kraj karijere i ostavio sasvim solidan utisak".

REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE 1988 – 1989

Kandidati iz reprezentacije:

Golmani: Tomislav Ivković

Odbrana: Ljuba Radanović, Faruk Hadžibegić, Zoran Vujović

Vezni red: Mehmed Baždarević, Marko Mlinarić, Safet Sušić

Napad: Zlatko Vujović, Dragan Jakovljević, Dejan Savićević

Odmah po prelasku u Partizan, Osim je rekao da je Milojević interesantan potencijal, ali mora da poboljša igru u defanzivi i da sa više agresivnosti napada protivnika.

"U pravu je apsolutno… to mi je falilo. To su mi zamerali i u Španiji, ali svaku drugu dam gol i onda moraju da ćute. Igrala se zona, ja sam se šunjao na ivici ofsajda, sudija dva puta podigne zastavicu, ali treći put pusti. Osim je u pravu, nema ljutnje… imao sam zaista sjajnu sezonu u Partizanu, ali je konkurencija bila žestoka. Meni je čast i privilegija što sam uopšte bio na širem spisku za Svetsko prvenstvo u Italiji. Ostaje žal zbog svega dva nastupa u dresu A tima Jugoslavije. Ali su oba bila protiv vrhunskih rivala. Prvi u Ovijedu protiv Španije (2:1) sa Zubizaretom, Ćendom, Sančizom, Butragenjom, Salinasom… A drugi u Briselu sa Belgijom (0:1) za koju su igrali Prudom, Degris, Vander Elst, Šifo, Kulemans… Lepa iskustva“.

Putovao je i u Resife, ali nije dobio šansu da zaigra protiv Brazila.

"To je bilo posle utakmice sa Osijekom kada sam bio dvostruki strelac u pobedi od 6:4. Putovali smo preko Frankfurta za Rio, sreli smo Romarija i Bebeta. Slušao sam u vašoj emisiji kako je Bursać spasao život Baždarevićuslično je moglo da se dogodi i sa Piksijem. Oni talasi na Kopakabani su nepredvidivi. Poklope ga, ja ga uhvatim za ruku i izvučem na površinu. To mi se desilo i sa sinom u Meksiku… zelena zastava, a niko se ne kupa… meni čudno… uđemo u more i u jednom trenutku počne struja da nas vuče unazad… ne možemo da dodirnemo pesak. Jedva sam uspeo da Stefana doguram do plićaka i da izađemo iz vode".

Za utehu ostaje učešće na Univerzijadi u Zagrebu.

"Ma kakva uteha, tu smo se obrukali najstrašnije. Nismo ni grupu prošli, a jedini smo imali profesionalce u ekipi. Brazilci doveli neku decu sa Kopakabane… što je najsmešnije, dobijemo Brazil na startu turnira, ali izgubimo u Zaprešiću od Koreje i u Petrinji od Velike Britanije. Sramota. Pazi kakva ekipa: Piksi, Radmilo Mihajlović, Šabanadžović, Duraku, Arslanović, Smajić… Josip Vrhovec je zvao Savez i tražio da se sastavi najjači tim. Slali su mene i Piksija u Višu železničku da upišemo školu i uzmemo indeks. To je bio uslov za učešće na Univerzijadi. Sećam se profesora Voje, dao nam je indekse i nikada nas više nije video u životu (smeh). Ne znam ni gde mi je indeks".

TOP 11 – Dejan SAVIĆEVIĆ (napad)

 

"Eto bar neke koristi od toga što sa Dejom nisam igrao u Zvezdi, sada mogu da ga iskoristim kao igrača reprezentacije za TOP 11. Imao sam tu Sušića i Mlinarića, ali Genije je Genije. Umetnik u kopačkama. Znaš kako je sa slikarima… Gojom, Velaskezom, Van Gogom… ako su raspoloženi, naslikaće remek delo. Ako nemaju inspiraciju, neće ni ustajati iz kreveta. Tako je i sa Dejom. Kada mu se igralo, nisi mu mogao ništa. Sećam se dole protiv Budućnosti, krene sa centra ka golu, ja ga jurim i hoću da napravim taktički faul… visim mu 50 metara na leđima, on nosi i mene i loptu. Sve kao imaš je, ali je nemaš… uzećeš je, ali ne možeš. Neverovatno. I onaj gol u Atini protiv Barselone… e to je to: Goja, Velaskez, Van Gog…".

DOPUNA TIMA:

Nedostaje centralni vezni i jedan u špicu.

TOP 11 – Dragan STOJKOVIĆ (vezni red)

 

"Znamo se iz pionirske reprezentacije, ja sam prvi saznao da će potpisati za Zvezdu. Stigli smo na Igman na pripreme, svi igrači imaju cimera, ja jedini solo u sobi. Pitam Džaju o čemu se radi, on kaže ’ćuti, doći će Piksi’. Od tada smo nerazdvojni. Kada sam prešao u Partizan, dolazio je po mene kolima na JNA i sedeli smo posle svakog treninga u Maloj Marakani na kafi. Pazi, Dejo je bio genije, Milko čudo od igrača, ali uzimajući u obzir sve elemente fudbala, Piksi je najkompletniji igrač u istoriji našeg fudbala. Odemo u Prištinu, na tribinama 30.000 belih kapica, sve grmi… Oni jaki kao zemlja, čuvaju ga Cana i Murići… trese se stadion. A Piksi kaže ’meni loptu’. Što ga više biješ, on je sve bolji. Rođeni lider. Svaki trening je odrađivao kao da je finale Kupa šampiona“"

TOP 11 – Peđa MIJATOVIĆ (napad)

 

"Zakačio sam ga samo šest meseci. Imao je sličnih problema kao i Piksi u prvo vreme u Zvezdi. Nije jednostavno doći u Beograd iz Titograda ili Niša. Tamo je bitno da se pobedi kod kuće, a na strani šta uradiš. Velika je to promena… nostalgija, pritisak medija. Ali, ti na treningu vidiš da je to igrač za velika dela i da je pitanje trenutka kada će eksplodirati. Imao je strašnu promenu ritma. Jak u nogama, jak u glavi. Ozbiljna klasa. Za razliku od Piksija, imao je sreću da ga zaobiđu povrede i napravio je vrhunsku karijeru u inostranstvu“.

Kandidati za trenera:

Stevan Ostojić, Gojko Zec, Velibor Vasović, Ivan Golac, Fahrudin Jusufi, Slavoljub Muslin, Roberto D’Alesandro, Sera Ferer, Katurla, Huan Gomez Huanito, Hoze Antonio Irulegi, Kastro Santos, Haime Bauza, Rikardo La Volpe, Ivica Osim

TOP 11 – Huan Gomez HUANITO (trener)

"Jusufi je postavio neke svoje norme, imao je stav i stvarno niko nije smeo da zucne. Bez obzira na ime i prezime. Krećemo u Zenicu na utakmicu sa Čelikom, ja sedim dva reda iza njega, gledam kroz prozor i vidim Ušketa i Omera kako trče ka autobusu. Julka kaže ’majstore kreći’. Vozač gleda zbunjeno… ‘zatvaraj vrata i pali motor’. Odemo bez njih i pobedimo 2:1. To je ta nemačka disciplina, potpuno drugi mentalitet u odnosu na naše područje. Zamisli danas nekom igraču Zvezde ili Partizana da zatvoriš vrata ispred nosa. Pa ne smeš da ih pitaš kako su spavali. Dakle, Jusufiju kapa dole, ali ja ću iz emotivnih razloga da stavim Huanita. On mi je uz pokojnog Milorada Tošića iz Aranđelovca, najdraži trener u karijeri".

 Goran MILOJEVIĆ – Mojih TOP 11: Stojanović – M.Salgado, R.Gutierez, Serna, O.Molina – Makelele, Roberto, Stojković, Savićević – Mijatović, M.Đurovski. Trener: Huan Gomez Huanito.

"Žao mi je što nije bilo mesta za Prosinečkog, Vokrija, Žinolu, Krmpotića, Šestića… ili Boška Đurovskog koji je bio fenomenalan igrač, mogao je da igra šta hoćeš. Ali, znaš li ko mi je bio najteži za čuvanje? Jozo Bogdanović iz Dinama. On me ubio… auuuu, kako me uneredio. Dečko je gluvonem, ali jak kao stena. Igrao sam desnog beka, bruka šta mi je uradio. Recimo, sa Tuceom nikada nisam imao problem. Ili odemo sa Vasketom na turneju u Englesku, igramo protiv Mančester junajteda, bio je onaj Jesper Olsen, levo krilo… takođe me masakrirao, kažem Piksiju ’sad ću da ga izujem’. I stvarno ga izujem, odleti mu kopačka na tribine. Ali Jozu nisam mogao ni da izujem. Kad je krenuo da me dribla, reko’ sad ću da ga pocepam… odmah ga gađam u članak i izađi druže. Ma kakvi, nema šanse". 

 

 

Poslednje vesti

Poslednji video snimci