Dejan Udovičić zna Srbiju kao svoj džep, a u Parizu hoće medalju sa Amerikancima

Vaterpolo reprezentacija Srbije nije imala posla sa Sjedinjenim Američkim Državama koliko sa nekim drugim ekipama na velikim takmičenjima, teško da će ikada ti mečevi imati prefiks derbi, tradicionalni... kao što su godinama ili decenijama dueli sa Mađarskom, Španijom, Italijom i Hrvatskom, pre svega, a onda i Grčkom i Crnom Gorom, jer dolaze sa različitih kontinenata, a ni SAD nisu vaterpolo sila.

Međutim, jesu konstantne u nastojanjima da zatalasuju vodu evropskom krem društvu, pa ih "delfini" nisu plako shvatali ni kada su bili nedodirljivi, u godinama svoje apsolutne dominacije, pogotovo od kada prekookeanski tim vodi naš čovek, jer Dejan Udovičić uporno i strpljivo diže "jenkije", a pritom naš vaterpolo poznaje kao svoj džep.

A, posle nešto jače od deceniju od angažmana u Americi došao je na Olimpijske igre u Pariz da uzme medalju. I to otvoreno priča, očigledno uveren da mu je ekipa sazrela za velika dela na najvećem takmičenju. "Ploču" nije promenio ni posle saznanja da će se za fnale boriti sa "delfinima", na čijoj klupi je pravio velike stvari. 

"I da smo došli ovde da osvojimo medalju! Ja to ponavljam već dve godine. Ko hoće da sluša - sluša. Ko neće – ne mora. Nismo došli da budemo peti ili šesti. Isto bih ovo rekao i da igramo za dva dana sa Španijom. Mi smo, ako se sećate, izgubili od Španije u Tokiju zato što smo napravili glupost u trećoj četvrtini na 8:8. Ne zaziremo ni od koga. Samo je moj fokus sada na tome da pokušamo da ostanemo na zemlji i da uradimo još neke bolje stvari u četvrtfinalu", rekao je Udovičić još posle pobede nad Hrvatskom u zadnjem kolu grupne faze OI.

Udovičić sa Srbijom ima dva treća mesta na Olimpijskim igram, po jedno svetsko zlato i srebro, dve evropske titule, srebro i bronzu sa kontinentalnih šampionata, pet trofeja Svetske lige... 

"Srbija je igrala odlično protiv Grčke. Analiziraćemo sve što budemo mogli da se što bolje pripremimo, Neigranje Hupera je veliki hendikep za nas. Moramo da nađemo način da nadoknadimo njegovo odsustvo. Verujem u svoje igrače da to mogu da odrade", zvuči oprezno, ali i samouvereno nekada uspešni klupski trener, koji bi eventualnim plasmanom u finale doneo SAD prvu olimpijsku medalju posle 2008. godine, kada je u polufinalu potopljena Srbija. 

U međuvremenu je proteklo mnogo vode Atlantikom, a SAD nisu nijednom stigle do pobedničkog postolja ni na planetarnnim prvenstvima, pri čemu su bile redovne "mušterije" prethodnih generacija. I to sitno pobeda su ostvarili u netakmičarskim mečevima ili manje važnom Svetskom kupu. Neka tako i ostane.