Sudijske greške ili namera? Kako su Lejkersi izbacili "naše" Kingse te, teške 2002. godine

Kada pričamo o Sakramento Kingsima, uglavnom se probudi nostalgija i vrati nas u vreme "naših" Kingsa, zbog kojih se ustajalo u pola noći, ili se jednostavno nije ni spavalo, jer, ukoliko bi se i zaspalo, postojala je realna mogućnost da se prespava utakmica Adelmanovih momaka, što bi bio ozbiljan propust.

Kada kažemo "naši" Kingsi, ne mislimo samo na Divca i Predraga Stojakovića, već se Kris Veber, Majk Bibi, Dag Kristi, Bobi Džekson, Skot Polard i naravno Hido Turkoglu podrazumevaju pod "našima", kao i veliki Rik Adelman.

Ovom prilikom se, sa razlogom, vraćamo u sezonu 2001/2002.

Te sezone Sakrametno Kingsi su igrali fenomenalnu, kvalitetnu, prelepu, atraktivnu košarku, koja ih je dovela do toga da imaju najbolji skor u čitavoj ligi i prednost domaćeg terena u odnosu na protivnika do samog kraja plej-ofa. Iskusni Rik Adelman je imao fenomenalan skup momaka, koji je bio izuzetno ukomponovan, koji je pred kraj sezone zabeležio čak jedanaest pobeda u nizu i ostavio iza sebe Lejkerse i San Antonio Sparse.

U prvom kolu, gde se igralo na tri dobijene utakmice, lagano su izbacili "matoru" Jutu, koja je odnela samo jedan trijumf na četiri meča. Slična situacija je bila i sa Dirkom i Finlijem, odnosno Dalas Maveriksima, koji su slavili samo jednom.
Dakle, "naši" Kingsi su nastavili u istom ritmu i u doigravanju, u kom su do svog prvog finala konferencije protutnjali kroz Zapad.

Na redu su bili Lejkersi...

Lejkersi, predvođeni sa klupe velikim Filom Džeksonom, a sa parketa sjajnim duom Šek-Kobi, dve sezone ranije su osvajali naslov prvaka i kao glavni favoriti su ušli u sezonu, sa visokim ambicijama.

Sezonu su, neočekivano, završili na trećoj poziciji, sa skorom 58-24, što je značilo da se u prvom kolu sastaju sa ekipom Portlanda, koja je u svojim redovima imala Zeka Rendolfa, Bonzija Velsa, ali i veterane Pipena, Kera i Kempa. Lejkersi su lagano pometlali ekipu iz Oregona. U polu-finalu su Jezeraši preskočili Gregove Sparse i sve je bilo spremno za veliki spektakl i kalifornijski duel sa Sakramento Kingsima.
 

Došlo je vreme za seriju koju su navijači Kingsa željno iščekivali, kako sa ovih prostora, tako i iz Sjedinjenih država. Predrag Stojaković se povredio protiv Dalasa i nije mogao da pomogne svojim saigračima u prva četiri meča, ali je koliko-toliko doprineo u naredna tri.

Nije baš najbolje krenulo po Kingse, jer su Lejkersi napravili brejk i poveli sa 1-0 u seriji. Kingsi su odgovorili i vezali dve pobede, a za još jedan brejk i veliko vođstvo od 3-1 ih je delilo nekoliko desetinki, odnosno pobedonosni šut Roberta Orija uz zvuk sirene, za 2-2 u fenomenalnoj seriji.

Majk Bibi se revanširao u narednom meču u čuvenoj Arko Areni, pogodivši šut sa polu-distance na 9 sekundi do kraja. U narednom napadu, Kobi Brajant je promašio i Kingsi su imali prednost od 3-2 pred duel u Stejpls centru.

Čuveni duel, o kojem će se pričati godinama.

Na red je došao i meč broj 6, koji je odigran 31. maja te godine. Lejkersi, kao branioci trofeja su mogli mnogo da izgube, jer bi porazom ispali, i ostali bez šanse da se bore za treću titulu u nizu.

Sakramento Kingsi su imali priliku da pobedom reše seriju na gostujućem parketu i odu korak dalje i borbom za prsten krunišu fenomenalnu igru koja ih je krasila tokom čitave sezone, kao i hemiju među igračima, koja je bila fenomenalna. Džejson Kid i Nju Džerzi Netsi su čekali svog protivnika u velikom finalu.

Lejkersi su, po običaju, imali ogromnu bazu navijača širom Sjedinjenih Država, a posebno nakon spajanja Šeka i Kobija, koji su u tom periodu činili veliki duo Lejkersa. Dve uzastopne titule prvaka su takođe doprinele da Lejkersi imaju ogromnu popularnost, što je, normalno, i te kako bilo od koristi za ligu.

Sa druge strane, Sakramento Kingsi nisu bili ni blizu toliko popularni. Jesu u tom momentu bili najbolja ekipa lige, ali to nije bilo dovoljno da po praćenosti i publicitetu pariraju velikim Lejkersima. Svakako, ligi je trebao meč broj sedam u ovoj seriji, još jedan spektakularan duel, koji će imati veliku praćenost ljubitelja košarke.

Za glavne sudije susreta u Stejpls centru izabrani su Dik Baveta, Ted Bernhart i Bob Dilejni, gospoda koja nisu dorasla za ovako bitan susret.

Od samog starta se moglo primetiti da je sudijska trojka naklonjena Los Anđeles Lejkersima, što potkrepljuje činjenica da je domaća ekipa izvela čak 40 slobodnih bacanja na ovom meču, od čega neverovatnih 27 u poslednjoj deonici. Takođe, Vlade Divac i Skot Polard su meč završili sa po 6 faulova. Ruku na srce, bilo je nešto spornih grešaka i na štetu Lejkersa, i Šek je bio nezaustavljiva sila, ali faulovi koji su dosuđivani su u najmanju ruku smešni, Sve se to dešavalo nakon javne kritike sudija od strane Šekila Onila nakon prethodnog meča, kada je izveo samo jedno slobodno bacanje.

Katastrofalne odluke su donošene protiv Kingsa, kao što su faul u napadu Skota Polarda, kasnije i Krisa Vebera, nakon kojih su igrači Kingsa i Rik Adelman ostajali u čudu.  Najviše se pričalo o faulu kada su Lejkersi izvodili loptu pod svojim obručem, na 12 sekundi do kraja meča. Očigledan lakat Kobija Brajanta u lice Majka Bibija je promakao arbitrima, bez obzira što je plejmejker Sakramenta pao kao pokošen nakon nokauta.
 

Lejkersi su, naravno, smatrali da većih propusta nije bilo, a ogroman broj analitičara i košarkaških stručnjaka se složilo da je suđenje bilo skandalozno i da sudije nisu dozvolile da lepršavi Kingsu odu u veliko finale.

Na kraju, serija je otišla u meč broj sedam, koji je gledalo čak 24 miliona ljudi, što je bio apsolutni rekord kada su finala zapadne konferencije u pitanju.

Spektakularna majstorica je pripala Los Anđeles Lejkersima, koji su slavili nakon produžetka.

Tim Donahi, sudija koji je poznat po klađenju na NBA mečeve, čak i na one koje je i sam sudio, izjavio je javno nakon nekoliko godina da je šesti meč između Lejkersa i Kingsa bio namešten od strane lige, a da je sudija Dik Baveta bio bitna karika u pomaganju da se to i ostvari.

Iz lige su se oglasili povodom optužbi, koje su čvrsto demantovali, ali su i priznali da je suđenje bilo izuzetno loše, ali da greške nisu bile namerno usmerene ka jednom od timova.

Složićemo se, utakmicu broj šest je obeležilo skandalozno suđenje, koje je verovatno uticalo i na sam ishod serije, ali i dan danas nije dokazano da je liga imala bilo kakav uticaj na ovaj meč.

Na čelu lige se tada nalazio Dejvid Stern.

Bilo kako bilo, "naši" Sakramento Kingsi, zbog kojih je bilo dosta neprospavanih noći, su nepravedno uskraćeni za borbu za trofej i potencijalno ispisivanje stranica istorije.