Spanulis otvorio dušu: O čuvenoj "izdaji" u Atini, saradnji sa Obradovićem, trenerskom pozivu...

Vasilis Spanulis, legendarni grčki košarkaš, koji sada, s velikim uspehom obavlja funkciju šefa stručnog štaba Monaka, iskoristio je pauzu u Evroligi pred ključne borbe u plej-ofu i dao veliki intervju za "Skweek", gde je govorio o brojnim zanimljivostima iz njegovog života.

Trostruki šampion Evrolige i bivši MVP takmičenja, najveći akcenat dao je na onaj čuveni period kada je kao najbolji igrač Panatinaikosa 2010. godine prešao u redove ljutog rivala Olimpijakosa. Pored toga, govorio je i o svom odrastanju u Larisi i kako je zavoleo košarku, a, naravno, neizostavna tema bila i Željko Obradović. Odnosno, njegov odnos sa njim dok je igrao za PAO od 2007. do 2010. godine (u drugom mandatu).

Prvo, o Panatinaikosu i o trenutku kada je odlučio da pređe u Olimpijakos.

"Nije bila teška odluka. Kada neku odluku donesem, onda nema povratka. Panatinaikos je bio najbolji klub u Evropi, Olimpijakos je bio iza njih. Panatinaikos mi je pomogao da pokažem talenat i imao sam privilegiju da radim sa sjajnim trenerom i igračima, ali sam osetio da je vreme da uradim nešto specijalno i da je moja sudbina da odem u Olimpijakos i postanem lider. Da oni postanu najbolji u Grčkoj i Evropi. To je bio cilj i moj motiv. Olimpijakos ima milione fanove, hteo sam da podignem taj tim i to mi je bio san kao dete. Kada sam bio u Panatinaikosu, jesam bio jedan od najboljih igrača, ali su oni već bili među najboljim klubovima. Najbolje funkcionišem kada sam u teškim situacijama. To je moj karakter. Svi znamo kakav je klub Panatinkos, veliki. Prosto to je moj karakter, Olimpijakos je više prijao meni", rekao je Spanulis.

Tri od dve titule šampiona Evrope Spanulis je osvojio sa Željkom Obradovićem. Kako tvrdi, sa njim je imao fenomenalan odnos, a strog metod treniranja popularnog "Žoca" mu nije smetao.  

"Neverovatan trener, jedan od najboljih svih vremena. Možete mnogo toga da naučite od njega. Veoma je zahtevan, ali nisam imao problem sa njim. Mislim da nikada za četiri godine nije vikao na mene. Ja uvek prvi na terningu, poslednji sam odlazio. Naravno, svaki igrač napravi grešku, one se dešavaju, ali trener uvek vidi posvećenost. Ja sam uvek davao 150% na svakom treningu. Fokus je uvek bio tu. On je to uvideo i shvatio kod mene. Dao mi je veliku priliku da pokažem talenat".

Upitan je i koja mu je najdraža uspomena sa Obradovićem?

"Titule, naravno. Bilo je i sezona kada nismo osvajali. On je zahtevan, ali ja nisam imao problema jer sam obožavao trening i video analize", rekao je Spanulis i dodao da nije imao negativih uspomena u radu sa srpskim trenerom.

Pričao je i o metodama Obradovićem, koje i sam danas koristi kao trener.

"Iskrenost. Treneri moraju da budu iskreni sa igračima, da nikada ne lažu i pričaju iza leđa. Svi moramo da shvatimo da nema ničega ličnog već imamo cilj da napredujemo, da smo familija. Igrači nekada moraju da shvate stvari koje moraju da isprave".

Govorio je i Spanulus o detinjistvu i odrastanju u Larisi.

"Imao sam lepo detinjstvo, sada je odrastanje dosta drugačije. Deca žive u velikim gradovima, mi smo se kao deca igrali od jutra do mraka napolju. Bilo je prelepo. Glavna razlika moje generacije i današnje dece je to što smo se mi igrali napolju po ceo dan, a oni igraju video igrice. To stalno govorim sinovima i njihovim prijateljima. To nije način da se odrasta, a to vreme se nikad neće vratiti. Mi smo igrali košarku i fudbal po ceo dan".

Nastavio je...

"Ja sam uvek voleo košarku. Ne znam zašto, tako je bilo. Stalno sam gledao košarku i igrao košarku. Čim sam uzeo loptu u ruke, imao sam dobar osećaj, odmah sam zavoleo igru. Počeo sam da igram sa 12 godine u lokalnom timu. Nisam odmah uspeo da uđem u 12 igrača, bio sam veoma frustriran. Sledeće godine sam otišao kod drugog trenera, pokazao sam talenat. Svake godine sam napredovao i to je bilo ključno. Imam taj ego, ponos. Voleo sam igru, imao sam viziju da želim da igram. Treneri su takođe veoma važni, posebno u mladim godinama igrača. Oni su učitelji. Sada su treneri okupirani rezultatima. U mlađim kategorijama rezultat nije najbitniji, već naučiti decu karakteru i osnovama igre. To je važnije od rezultata".

Karakter i pobednički mentalitet ga je odvojio od konkurencije.

"Imam ego, želeo sam da pobeđujem, da pokažem da sam najbolji. Često sam bio frustriran ako nešto ne uspem, ali sam u isto vreme uvek sebi postavljao nove ciljeve. Ponekad sam možda žurio kada sam bio klinac, ali sam hteo uvek da napredujem, ali na kraju uspeo sam sve. Nikada nisam brinuo da li ću da izgubim. Mogu da preuzmem odgovornost za poraz ili neuspeh, ali budite sigurni da ću se vratiti. To je moj karakter. To želim da prenesem deci. Ako se plašiš poraza, uvek će gubiti".

NBA liga i Hjuston - najteži period u karijeri. 

"Najteže mi je bilo kada sam bio u NBA ligi, a nisam igrao. To sam međutim iskoristio da trenira, nikada u životu žešće nisam trenirao kada tada kada nisam igrao. Iskoristio sam vreme da napredujem. Neki bi verovatno potpuno psihički pali, ali ja sam uradio suprotno. Kada sam odlazio nisam pričao sa ternerom kako bi izgledala moja uloga, to je jedino što mi je bilo čudno, rekao je između ostalog Spanulis.

Regularnu sezonu Evrolige Monako je završio na četvrtom mestu tabele sa skorom 21/13, a u prvoj rundi plej-ofa odmeriće snage sa petoplasiranom Barselonom. Njihovi okršaji počinju 23. aprila i možete ih pratiti na kanalima TV Arena sport.