Aleksandar Stanković o ocu Dejanu, Piksiju, uzoru i reprezentaciji: Zvali su me Italijani, ali Srbija je moja jedina opcija

Aleksandar Stanković, sin legendarnog Dejana Stankovića, prvi put se našao na spisku selektora Dragana Stojkovića za A reprezentaciju Srbije.

Iako njegovo prezime izaziva pažnju, Aleksandar je svojim igrama i pristupom pokazao da ne želi da živi u senci slavnog oca, već da piše sopstvenu fudbalsku priču.

"Počeo sam sa U15 selekcijom Srbije i od tada sam sanjao o A timu. Ne mogu da opišem ovaj osećaj – ovo je ostvarenje sna", rekao je Aleksandar Stanković.

Od Intera do Briža – putem koji se sam trasirao

Aleksandar je prošao školu Intera, a zatim se odlučio za put koji nije uobičajen za igrače njegovog profila. Umesto da ostane u Italiji, prešao je u švajcarski Lucern, gde je stekao dragoceno iskustvo i naučio šta znači biti strpljiv.

Ipak, pravi iskorak došao je prelaskom u belgijski Klub Briž, gde je brzo izborio mesto u prvom timu i postao važan deo ekipe koja se ove sezone plasirala u Ligu šampiona, pobedivši Salcburg i Rendžers, a zatim u grupnoj fazi i Monako.

"Veliki klub, ozbiljan projekat. Puno mi je značilo to poverenje. Brzo sam se uklopio, a atmosfera u Brižu je odlična. Grad je prelep, uživam u svakom danu".

Reprezentacija – jedina opcija

Rođen u Italiji, Stanković je imao mogućnost da igra i za "azure", ali nijednog trenutka nije razmišljao da obuče dres neke druge reprezentacije osim Srbije.

"Uvek se predstavljam kao Srbin. Imao sam više puta poziv Italije, ali moj odgovor je uvek bio isti – Srbija je moja jedina reprezentacija".

FSS

 

Kao kapiten mlađih selekcija, pokazivao je liderske osobine – preuzimao odgovornost kod penala i slobodnih udaraca, ali i u igri. Pamti nastupe na Evropskom prvenstvu, a naročito polufinale i penale protiv Holandije.

"Još mi je žao tih penala... Ponosan sam na tu generaciju, bili smo stvarno jaki."

Nasleđe i uzori

Odrastanje uz Dejana Stankovića značilo je da je fudbal bio sastavni deo svakodnevice. Ipak, kaže da s ocem nikada nije razgovarao o tome šta je bilo dobro, već isključivo o tome šta može biti bolje.

"Kad sam bio mali, šutirao sam penale bratu Filipu u dvorištu u Milanu. San mi je da jednog dana igramo zajedno za Srbiju", priznaje Aleksandar. 

Dodaje i mladi as da mu je tata preneo jednu važnu poruku pre nego što je došao na okupljanje reprezentacije.

"Rekao mi je: "Kad obučeš dres, prvo pogledaj grb Srbije, pa onda prezime". U tome je cela suština", rekao je Aleksandar i dodao da svaki put kada dođe u Staru Pazovu stane ispred portreta svog oca i poželi da mu se jednog dana približi po broju nastupa za reprezentaciju.

 

 

Uzbudljiv početak i priprema za Albaniju

Aleksandar je posebno uzbuđen zbog mogućnosti da debituje u dresu A reprezentacije upravo pred važan meč sa Albanijom. Pripreme protiču u miru i fokusirano, a kaže da je upoznat s kvalitetima protivnika.

"Aslanija dobro poznajem iz Italije, igrali smo zajedno u Interu. Znam da je ozbiljan igrač, ali nije on jedina opasnost. Danima radimo detaljno na analizi Albanije", ističe Stanković, koji želi da maksimalno iskoristi ukazanu šansu i opravda poverenje selektora.

Svestran i tehnički potkovan vezista, kao uzora ističe Hakana Čalhanoglua, dok za selektora Stojkovića ima samo reči hvale:

"Mister razume igru i kreativnost. Volim da imam kontrolu na sredini terena i jedva čekam da vidim šta sve mogu da naučim od njega."

Skromnost i rad – porodične vrednosti

Iako mu je karijera u usponu, Aleksandar Stanković ostaje skroman. Ne zaboravlja ko je i odakle dolazi. Njegova priča je primer kako se talentom, radom i karakterom može izaći iz senke velikog imena.

Ovaj mladi vezista ne želi da ga definiše prezime, već grb koji nosi na dresu.