Kada su Srbi "razneli" Engleze: Poraz na JNA je i dalje četvrti najveći za "Gordi Albion"

Bobi Čarlton, Alan Bol, Rodžer Hant, Bobi Mur… Ma, bilo je jasno i laicima da je Engleska, aktuelni šampion planete iz 1966, veliki favorit u polufinalu Evropskog prvenstva protiv Jugoslavije.

Još kada se Ivica Osim povredio i praktično statirao do kraja utakmice u Firenci (u to vreme nisu postojale izmene), put "plavih" ka finalu tog 5. juna 1968. godine gubio se ispred nadmenog zida "tri lava".

Obično je Vahidin Musemić bio taj koji je dobijao lopte od Dragana Džajića. Ali, u tom 86. minutu čuvenog polufinala zamenili su strane. Legenda Sarajeva je poslala jednu prilično visoku loptu ka desnoj strani, očajna procena Mura bila je dovoljna taman toliko da pogledom isprati kako je druga Zvezdina zvezda dočekuje na grudi i ubojitom levicom zakucava u mrežu svetskih šampiona.

Jugoslavija je pobedila Englesku!

Nažalost poslednji put, jer posle Firence nismo imali prilike da se mnogo radujemo protiv "Gordog Albiona". Štaviše, usledili su bolni porazi poput onih u kvalifikacijama za Euro 88 (0:2 na Vembliju i 1:4 u Beogradu) ili na poslednjem Evropskom prvenstvu, kada je u prvom međusobnom duelu samostalne Srbije i Engleske minimalnu pobedu Ostrvljanima doneo Džud Belingem.

IPAK!

Majsko veče na stadionu JNA 1958. godine crnim slovima upisano je u istoriju tvoraca igre. Bio je to peti međusobni okršaj Jugoslavije i Engleske, a "plavi" su bili među retkima sa pozitivnim skorom. Iako su u pitanju bile prijateljske utakmice, sa sobom su nosile sve što i takmičarske i to one za najveće trofeje. Od prethodnog meča prošle su bile nepune dve godine i Jugosloveni su bili željni osvete za prvi poraza i to nimalo prijatan (0:3).

Stadion Jugoslovenske narodne armije bio je krcat, preko 55.000 navijača došlo je po lepom danu da bodri svoj tim protiv atraktivnog rivala, ali retko kod da je verovao u fudbalsku rapsodiju "plavih" i punu mrežu Engleza.

5:0!

Da, pet komada su dobili pre nego što su se spakovali i vratili u London. U tom trenutku bio je to četvrti najteži poraz "Albiona" u istoriji i na toj poziciji ostao je do danas. Mađarska "laka konjica" je četiri godine ranije demolirala Englesku pobedivši je 7:1 na čuvenom "Nepu" pred skoro 100.000 gledalaca. Gosti su tražili osvetu za prethodnu bruku na "Vembliju" (3:6), ali su doživeli blamažu koja je i dalje najveća u istoriji engleskog fudbala. Na drugom i trećem mestu nalaze se dva poraza od Škotske 7:2 i 6:1, ali te utakmice su igrane 1878. i 1881.

"Led je probio" Miloš Milutinović u 23. minutu. Gol "plave čigre" bio je jedini u prvom delu, ali je u nastavku usledila kanonada i ples Aleksandra Petakovića. Golgeter novobeogradskog Radničkog postigao je tri vezana gola u 56, 77. i 83. minutu. Da bi nedugo posle njega i čuveni novosadski fudbalski mađioničar Toza Veselinović, na asistenciju u tih 90 minuta svemogućeg Dragana Šekularca, savladao Edija Hopkinsa.

Selektoru Engleske Valteru Vinterbotomu ostalo je samo da stisne ruku ponosnom Aleksandru Tirnaniću.

Zanimljivo da je Bobi Čarlton prvi put posle minhenske tragedije, tri meseca kasnije, došao u Beograd i upisao treći od svojih 106 nastupa za nacionalni tim. Šekularac je svojevremeno izjavio da je Čarlton u fudbalu mogao sve osim da pobedi u prestonici Srbije. Za osam godina je igrao tri puta u Beogradu – jednom nerešeno sa Zvezdom (3:3), izgubio je od Partizana (2:0) i "plavih" (5:0).