Ovogodišnje finale Mundijalita, već u startu, drugačije od svih ostalih

Ne možemo znati kako će teći večerašnje finale Svetskog klupskog prvenstva u fudbalu, još manje možemo sigurati ishod meča Čelsija i Pari Sen Žermana u Njujorku (21.00), ali zato nema nikakve dileme oko toga da je drugačije od svih zaključnih duela u analima takmičenja pokrenutog daleke 2000. godine. 

Od kada je pokrenuto takmičenje sa osam klubova, 2000. godine, pa do današnje nulte sezone turnira u nikada glomaznijem i finansijski isplativijem formatu, sa čak 32 aktera, nikada se nije desilo da oba finalista budu iz Evrope.

Najčešće su koplja ukrštali timovi iz tog dela sveta i Južne Amerike. Konkretno, iz Engleske, Španije, Italije i Nemačke, na jednoj strani, odnosno Brazila, Argentine i Ekvadora na drugoj. Predstavnike su (po jednom) imali još: Japan, Demokratska Republika Kongo, Maroko, Ekvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija. 

 

 

Najviše pobedničkih pehara završilo je u vitrinama španskih ekipa, rekordera - Reala, jer su ih Madriđani podizali pet puta, te njihovog večitog rivala Barselone (3). Brazilski klubovi imaju četiri manje: Korintijas (2), Sao Paulo (1), Internasional (1). Baš kao i Engleszi, sa Mančester junajtedom (1), Liverpulom (1), Čelsijem (1) i Mančester sitijem (1). 

Dva puta su se zadnji smejali fudbaleri iz Italije, preciznije u dresovima gradskih takmaca Milana i Intera, a njhov zbirni učinak jednak je skoru nemačkog Bajerna. Svi ostali su samo, manje-zapaženo, učestvovali u utakmici nad utakmicama.