Vladimir Gaćinović, trener Novog Pazara za Arenu: Iz nemoguće misije došli smo do Evrope! Imaću Adema i sledeće godine ...

Suze, ponos, sreća, osmeh, smenjuju se na licu Vladimira Gaćinovića od poslednjeg sudijskog zvižduka u Zaječaru, gde je njegov Novi Pazar savladao OFK Beograd i napravio istorijski uspeh.

U gradu na Jošanici koji živi fudbal ime iskusnog trenera biće upisano zlatnim slovima. Kako i ne bi kada je Novi Pazar pozicionirao na mapu Evrope, tamo gde ga niko nije video pre početka sezone.

Gaćinović se vratio među plavo-bele u februaru ove godine, kada se razišao sa Spartakom iz Subotice. Iako su mnogi njegov potez tada videli kao trenersko "samoubistvo" jer Pazarcima u tom trenutku i nije išlo, on je uspeo da ih smesti prvo u plej-of, a onda i donese toliko željenu Evropu.

 

 

I znali su Pazarci kako da mu se oduže. Noćas se nije spavalo u gradu na Jošanici. Svi su izašli na ulice da pozdrave omiljenog trenera i generaciju igrača o kojoj će se još dugo pričati. 
Dočekan je Gaćinović kao nacionalni heroj, a od pesme sa navijačima je izgubio i glas.   

"To što sam u Novom Pazaru doživeo nema cenu. Osećam se poštovano, bio sam trener u mnogim klubovima, ali ovako nešto nisam doživeo. Pre manje od dva meseca sam dobio i jedno jako lepo priznanje. Postao sam počasni građanin Novog Pazara za zasluge u sportu. Našao sam se u društvu lekara, književnika, akademika, profesora. To je za mene u rangu Nobelove nagrade. Izliv ljubavi osećam na svakom koraku. Meni sve to pokazuje koliko je ovaj narod veliki, ne volim da laskam, međutim zaista nisam naišao na kvalitetnije ljude", rekao je Vladmir Gaćinović.

Kako ste se osećali u 90+3. minutu kada je vaš igrač Brunčević igrao rukom, a sudija pokazao na belu tačku, šta vam je prošlo kroz glavu? 

"Doživeo sam dosta takvih situacija jer igramo svakih sedam dana. Osećao sam nelagodu, nisam znao ostale rezultate i da li sa remijem idemo u Evropu ili ne. Kroz glavu mi je prolazili da nam možda i nerešeno odgovara. U takvim situacijama kad se izvode penali, uglavnom sam pesimista, već vidim da je to gol. Ali, juče sam razmišljao drugačije. I tako se i desilo. OFK Beograd nije iskoristio penal. Bio sam jutros u manastiru Đurđevi Stupovi sa suprugom. Kupili smo knjigu "Kakve su ti misli, takav ti je život". Pomislio sam, to je to, Božije davanje, na osnovu toga kako smo radili, koliko smo se davali i odnosili prema poslu".

Da li ste verovali da ovaj tim može u Evropu, kada ste stigli u februaru, Novi Pazar je bio u plej-aut zoni? 

"Došao samo kao neko ko bi trebalo da spasi ekipu ispadanja iz lige, ali sam verovao da možemo do Evrope. Znam da su me gledali kao Harija Potera, nekoga sa čarobnim štapićem. Ipak, rezultat ne donosi roda. Bez sistematskog i rudarskog rada, ništa ne dolazi samo". 

Vratimo se na period posle utakmice u Zaječaru, šta se dešavalo u svlačionici, kako su igrači reagovali, videli smo u TV prenosu i suze u vašim očima? 

"To je teško opisati, to se doživi ili ne. Po prirodi mi Hercegovci smo temperamenti ljudi. Delujem nekad da sam smiren i staložen, a šta u meni kuva to samo ja znam. Tu euforiju sa igračima, saradnicima je teško opisati. Energija koja se skupljala, to je samo izašlo iz mene. Volim, inače da se pripremam za razgovor sa novinarima, igračima, saradnicima, sad je bilo drugačije. Ponavljam ta energija "zarazno" se prenosi sa mene na igrače i obrnuto. Upravo nas je to dovelo do trećeg mesta. U plej-ofu smo odigrali fantastično. Ostvarili smo četiri pobede, dva remija, dok smo jedan meč od Vojvodine izgubili. I tu smo bili egal, ali takav je fudbal".

Imali ste problema i da sastavite tim, malo ko zna sa kakve ste probleme rešavali pred duel sa OFK Beogradom?

"Nedostajali su nam Antvi i Sise, a opet nemamo širok roster. Ipak, uspeli smo jer smo jako želeli Evropu, radili smo vredno, odricali se nekih stvari, zato je uspeh tu. Novi Pazar je ispred klubova koji imaju i po nekoliko puta veće budžete od nas u Superligi".

Kako je noćas izgledao doček u Novom Pazaru?

"Samo ću vam reći da nisam dotakao tlo po dolasku u Novi Pazar. Nosili su me do bine, dali su mi megafon. Zaista, fudbalskiji grad nisam video. Iskrenije poruke od običnog naroda nisam dobio. Mnogo toga prelepog sam doživeo. Inače Novi Pazar me mnogo podseća na moje Trebinje, Hercegovinu. Mada moram da priznam da je ovaj narod još iskreniji, ne kriju ljubav, emocije. Zahvalan sam im na svemu. Osećam se baš lepo".

Ostajete ili odlazite iz Novog Pazara, nema sumnje da ste već dobili bogate ponude nekih drugih klubova? 

"Novi Pazar ima prioritet. Nisam od onih kome materijalne stvari mogu da prevagnu. U nekom neformalnim razgovorima sa ljudima u klubu jasno je da postoji obostrana želja da se nastavi saradnja. Prolongirao sam taj završni sastanak dok se ne završi posao. Sada kada je sve gotovo, sešćemo pa ćemo se dogovoriti. Naši sastanci svakako traju par minuta. Fleksibilna sam osoba. Ne sumnjam da ćemo se i sad brzo dogovoriti. Razočarao bih novopazarski narod i navijače, ako bi bilo drugačije. Naravno ne zavisi to samo od mene, ali uradili smo mnogo toga zajedno. I u prvom mandatu smo pravili rezultat. Imao samo malo breme, strah kad sam dolazio. Nisam čarobnjak Merlin da sve preko noći dovedem u red. Ipak, odmah smo imali dobre rezultate, tako da smo iz nemoguće misije došli do toga da budemo treći. Nije mala stvar biti iza Zvezde i Partizana. Prvi put u istoriji, a Novi Pazar je osnovan 1928. godine ovaj klub će igrati Evropu. Naša imena ostaće zlatnim slovima upisana u istoriju kluba. Ponosan sam na igrače, stručni štab, saradnike, navijače ....".  

 

 

Kako je vaša porodica reagovala na uspeh, šta vam je rekao sin Mijat? 

"Pre deset dana bilo je krštenje mojih unuka u Trebinju, ali sam morao to da propustim, jer smo igrali protiv Zvezde. Krštenje je bilo u četvrtak, a mi igrali u subotu. Otišao sam nedavno samo na pola dana u Novi Sad da vidim Mijata koji je stigao iz Grčke. Bukvalno trčeći jer sam imao puno posla. Ovo pričam zbog te posvećenosti. Zahvalan sam saradnicima na pomoći, moram da ih pomenem, a to su: Vlada Branković, Stefan Petrović, Miljan Đurović, Radosav Ćirica i naravno Fikret Međedović, Emir Bihorc, Semir Gusinac, Bekir ... Malo je klubova u Srbiji gde svi idemo u istom pravcu".

 

 

U kom smislu? 

"Uvek neko gleda lični interes, a ovde toga nema. To mi najviše daje snage, sa te strane sam miran. Znam kad imam problem, da su oni tu za mene kao i ja za njih. To nas je dovelo do Evrope. Pozitivna energija se oseća u vazduhu".

Atmosfera u Novom Pazaru uvek je fantastična, da li će se Evropa igrati na vašem stadionu?

"Mislim da da. Novi Pazar ima dobru infrastrukturu, možda nedostaje jedan deo tribine ili parking to su sitne stvari. Možemo da odigramo te evropske utakmice u Novom Pazaru. Verujem da ćemo pred našim navijačima dočekati gigante. 

 

 

Gledali ste protiv koga možete da igrate u Evropi?

"Uvek gledam samo prvu utakmicu, obično ne i šta posle toga sledi. Nisam ni gledao spisak rivala. Od juče smo u toj euforiji i to bi trebalo da traje dan-dva posle toga da je sklonimo u stranu. Da bude vreme "tihovanja". Preskačemo prvo kolo što je dobro, igramo od drugog. Iza nas je iscrpljujuća sezona, potreban nam je odmor".

Za kraj šta su vam danas, ali i ovih dana govorili u Novom Pazaru navijači, običan narod koji vas je sretao?

"Ne volim baš da zalazim u centar grada, obično idem po periferiji, ali i tu me prepoznaju čestitaju. Baš me to čini srećnim i ponosnim. Evo još ću samo ovo ispričati. Pre utakmice za Zvezdom, mnogi su me pitali: "Šefe da li pobeđujemo"? Odgovarao samo obično: "Borićemo se". Nisu prihvatali taj odgovor.  Apetiti su porasli, kao da smo Siti. Nisam imao izbora, morao sam da kažem, da ćemo pobediti. Na taj način smo funkcionisali u poslednjih 15 dana. Oni su meni ulivali samopouzdanje", zaključio je Gaćinović.