Čukarički podržao akciju Udruženja građana za borbu protiv srčanog udara "Moja druga šansa"

Dan uoči meča protiv Partizana na Banovom brdu održana je lepa akcija Udruženja građana za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ sa fudbalskim klubom Čukarički, i uz slogan „U ritmu Čuke“. 

"Brđani" su prepoznali značaj podizanja svesti o kardiovaskularnim bolestima, koje predstavljaju vodeći uzrok smrti u Srbiji.

Akciju su podržali Milan Lešnjak, direktor Omladinske škole Čukaričkog, golman prvog tima Nenad Filipović i prvotimac Bojica Nikčević. Lešnjak je podelio i lično iskustvo iz svog primera, s obzirom na to da je i sam preživeo infarkt.

"Nisam imao nikakve simptome. To se desilo iznenada, tokom noći oko pola 12. Taj dan mi je bio uobičajen, radio sam, kasnije sam se video se sa prijateljima, nikakav stres. Osetio sam neku vrelinu, kao da mi je neko vulkansku lavu stavio na grudi. I od tog trenutka sam postepeno osećao sve jači bol, kao da me neko bode direktno u srce. Odmah sam pozvao Hitnu pomoć i oni su me prevezli u Institut za kardiovaskulerne bolesti Dedinje, koja je bila dežurna bolnica. Te noći dobio sam dva stenta, koja su mi spasila život. Imao sam sreće. Ceo život se bavim sportom, profesionalno sam igrao fudbal. Nisam neko ko ima loše navike, živim poprilično zdravo, ali eto, desilo mi se. Sada redovno pijem terapiju, kontrolišem se i idem kod lekara", istakao je Milan Lešnjak.

 

 

Svoje iskustvo ispričao je i golman Filipović, čiji je otac preminuo pre četiri godine upravo od posledica srčanog udara. Čuvar mreže Brđana pozvao je sve ljude na preventivne preglede. Gost Čukaričkog bio je između ostalog i renomirani lekar, prof. dr Petar Otašević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

"Holesterol može da bude povišen zbog greške u metabolizmu holesterola, koji se nasleđuje od roditelja, a može da bude povišen i zbog neodgovarajuće ishrane. Kada govorimo o holesterolu, nije nam samo važno koliko je ukupna vrednost holesterola, već koja je vrednost dobrog (HDL) i lošeg (LDL), kao i triglicerida. Ono što nas posebno zanima jeste odnos između dobrog i lošeg holesterola, odnosno što su vrednosti dobrog holesterola manje, a lošeg holesterola veće, to je veći rizik od kardiovaskularne bolesti, pre svega ateroskleroze. Ono što svakako savetujemo jeste da se do 40. godine barem jednom uradi takozvani lipidni profil, kako bi se videlo koliki je zapravo taj urođeni rizik, jer neke osobe imaju veoma visoke vrednosti holesterola i one su pod rizikom od razvoja akutnog infarkta i šloga već u dvadesetim godinama", prof. dr Petar Otašević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.