Nekako se i "živi" bez centra, ali je nemoguće bez pravog pleja: Teška pitanja pred Obradovićem

Crni dani svili su se nad Humskom. Motor Partizanovog tima je van stroja naredna tri meseca i tek ostaje pitanje šta će biti sa Karlikom Džounsom kada se vrati na parket krajem januara. Činjenica da je zbog povrede proveo celo leto bez lopte u rukama, već je dovoljno teška za navijače srpskog tima, a kada se na sve to dodaju problemi sa rosterom na poziciji centra, nameće se nezaobilazni strah kod publike i sumnja o odbrani titule u ABA ligi i KLS.

Ubedljiv poraz od Pariza u Beogradskoj areni protekle noći, jasan je pokazatelj da stvari jednostavno ne štimaju u Humskoj. Ni pre povrede Džounsa, situacija nije bila najbolja, dok smo sada dobili potvrdu onoga čega su se navijači pribojavali - bez adekvatnog centra je teško, dok je bez pravog organizatora igre, (gotovo) nemoguće gajiti velike ambicije. To je naročito teško za crno-belu publiku iz Srbije, koja je "odrasla" u jednoj specifičnoj košarkaškoj kulturi, a pogotovu za čoveka poput Željka Obradovića, koji je navikao na uspehe i trofeje.

Svi problemi srpskog tima isplivali su tokom drugog poluvremena utakmice sa Parižanima. Iako se znalo da je recept protiv tako dobrog ofanzivnog tima, disciplinovana odbrana i čvrstoća na perimetru. Partizan je rivalu, iz tranzicionih napada, drugih šansi i koševa nakon izgubljenih lopti, dozvolio čak 44 poena. Odnosno, gotovo polovinu onoga što je stajalo na semaforu na kraju utakmice. Francuska ekipa uvukla je "parni valjak" u njihov ritam, a takav intenzitet igre nije nešto našta su navikli Obradovićevi momci. Pogotovu bez čoveka koji je do sada uglavnom bio zadužen za organizaciju napada. 
 

Starsport

Sad... Postavlja se i pitanje, koliko je Partizan zaista bio loš, s obzirom na gotovo nestvarne procente šuta za tri poena (57 odsto) Parižana, koje je dobra realizacija pratila i sa unutrašnje igre. Bez obzira sa kojim rosterom izađe na teren, od odlaska Dantea Egzuma, Partizan deluje kao ekipa koja se pati sa učinkom, kada kola krenu nizbrdo. Ali je takođe i činjenica da je skroman defanzivni doprinos, dao prilično velika krilima mladom Nadiru Hifiju (21p), koji je praktično radio šta je hteo u Areni.

Podatak koji se posebno izdvaja, je da je Partizan od starta drugog poluvremena, za više od sedam minuta, postigao svega jedan koš iz igre (trojka S. Brauna), dok su za to vreme Robinson i družina režirali 18:5 seriju i time dotukli svaku ideju o povratku srpske ekipe. Ni razne izmene koje je vršio Obradović, u nameri da izvuče svoju ekipu iz blata, nisu pomogle da prevaziđu činjenicu da je Partizan imao gotovo 10 više šuteva na koš (+13 bacanja), dok je za to vreme "ispalio" čak 35 trojki (rekord sezone) i opet izgubio sa gotovo 20 razlika. 

Možda je problem bio u tome što su crno-beli često dozvoljavali igru 1 na 1. Ili činjenica da faulovi ponovo nisu pravljeni kada je trebalo, što jedna "trkačka" ekipa poput Pariza prosto obožava. Pogotovu kada ima otvoren prostor u tranziciji. Do kraja prvog poluvremena, i sa svim nedaćama, Partizan je uspeo da "pliva" u takvom pritisku, ali je prava slika isplivala početkom treće četvrtine, kada se jasno videla bezidejnost i letargija Obradovićevog tima uzrokovana nedostatkom pravog lidera.

Pored toga, nedostatak podrške sa tribina u drugom poluvremenu, takođe je, može se reći, bio faktor u čvrstoći Partizana, koji se prvih 20 minuta držao zahvaljujući toj atmosferi iz "kopa". Kada su bubnjevi sa tribine stali, kao da se ugasila ta iskra, odnosno energija koja je vukla desetkovani tim Partizana. A, epilog već znate... Iako su Obradovićevi momci dobili aplauz po završetku susreta, brojni simpatizeri napustili su dvoranu i pre poslednjeg zvižduka. Davno su prošli dani kada su "najzagriženiji" ostajali i po sat vremena posle utakmice i teških poraza, čekajući Novicu Veličkovića sa megafonom u rukama. 

Sada su tu neke nove generacije, bez velikog strpljenja, a dok se pojedini fanovi pitanju još koliko će je imati Obradović, s obzirom da mu ugovor ističe idućeg leta, drugi, koji ne žive baš previše u "mašti", verovatno sa određenom dozom bojaza posmatraju budući period teških utakmica i rasporeda, koji definitivno ne idu na ruku "parnom valjku".