Mario Nakić za primer: Kako poneti breme prezimena

Sezona je još uvek sveža, kao i Partizanov novokomponovani roster, te malo koga brine poraz od Monaka sinoć u hali "Aleksandar Nikolić" u neizvesnoj završnici. Neke odluke sudija nisu išle na ruku domaćina, a kada se sve zbroji, može se zaključiti da su "kneževi" iščeprkali pobedu na iskustvo. 

Dok crno-beli budu član elite, spominjaće se kako je u istorijskoj povratničkoj sezoni, tim Željka Obradovića od skora 4-9 stigao nadomak završnog turnira, te ni sada ne valja dovoditi u pitanje igrački kadar - makar dok je godina mlada. Ofanzivni skok, dopuštanje protivniku da stekne veliko vođstvo, posle čega je neophodno "čupati" se, sveukupno bolja odbrana - radi se o problemima koji imaju potencijal da postanu hronično-akutni, ali trenutno to nisu. 

Ono što možemo izvući iz do sada odigranih utakmica u Evroligi je igra, isticanje i zalaganje pojedinih prvotimaca na terenu. I dalje se čeka pravi Brendon Dejvis pod košem; Ife Lundberg ima poene, ali se i traži sigurnost njegovih ruku na poziciji plejmejkera, kao i manje oscilacija u igri; Ajzea Majk i Duejn Vašington još uvek nisu dobili priliku da uhvate pravi ritam; Aleksej Pokuševski se još formira, ali je potencijal nesumnjiv... 

To je to što se tiče onih zbog kojih radar trepti crveno, ali i pored poraza se mora istaći ono što za sada ne samo da valja, već i raduje. Pored Isaka Bonge, Karlika i Tajrika Džonsa, odnosno Sterlinga Brauna - pod konstantim sjajem reflektora od dolaska, stidljivo se može na listu dopisati i ime Mario Nakić. 

MN Press

Nekako je na mala vrata ušao nekadašnji košarkaš Igokee - govorilo se kako Željko "samo" popunjava roster za domaća takmičenja i tako niveliše broj "domaćih i stranih", a njegova uloga u Evroligi se u najmanju ruku dovodila u pitanje. 

Posle šest kola je jasno da mladi Nakić i te kako može da se nosi, ne samo sa pritiskom elite, već i bremenom prezimena koje mu je nametnuto. 

U Partizanu je prethodnih godina nepisana tradicija da u rosteru ima igrača potomaka bivših legendi. Balša Koprivica, sin osvajača Kupa evropskih šampiona sa Partizanom, Slaviše Koprivice, se već može nazvati starosedeocem. Imali smo prilike da gledamo i Tristana Vukčevića, naslednika poznatog Dušana koji je nosio boje Real Madrida i Olimpijakosa (između ostalih). Ove sezone se klubu "košarkaških beba" pridružio i Mario, čiji je otac Ivo takođe stigao do kontinentalnog trona sa "parnim valjkom". 

Uporedivši učinke pomenutih košarkaša, već sada postaje evidentno da Mario nije čovek bez uloge. Za tri sezone, koliko Balša Koprivica nastupa za Partizan u eliti, ili dve takmičarske godine, koliko je Tristan nosio dres vicešampiona Jadrana, ni prvi, ni drugi nisu uspeli da opravdaju pružene šanse. 

Od Koprivice se već godinama čeka taj čuveni "sledeći korak", ali deluje da će ove sezone imati možda i najmanju ulogu u Evroligi do sada. Ne čudi, s obzirom da u trenucima kada je Partizan imao deficit na visokim pozicijama prošle i pretprošle sezone, Balša nije popunio mesto valjano. Što se Tristana tiče, on je imao nešto zapaženiji poenterski učinak na par utakmica prošle godine, ali kada se sve zbroji sa njegovom ispodprosečnom odbranom za visinu od 208 centimetara, grčki državljanin nije bio "x faktor" kada je to bilo potrebno. 

MN Press

Onda dolazimo do Marija - slična priča kao i sa sadašnjim košarkašem Vašingtona - veliki talenat u Real Madridu, manjak minuta ga vodi drugim izazovima, dolazi u Partizan. Međutim, sa svojih 23 godine, Mario je već sada pokazao da hoće i može biti veoma utilitarizovan šraf novokomponovanog projekta Željka Obradovića. 

U porazu od Real Madrida, Nakić je bio iskra početka utakmice. Za 11 minuta na parketu (valja uzeti u obzir malu minutažu), postigao je pet poena. Na samom startu utakmice je bez zadrške "podigao" šut za tri i pogodio, a potom bio stoprocentan sa linije za slobodna bacanja u narednoj akciji crno-belih. 

Na mečevima sa Virtusom, Makabijem i Bajernom (nećemo isticati mečeve u AdmiralBet ABA ligi, s obzirom da su u odnosu na kontinentalne izazove prosto nemerodavni, ali naglasićemo da je Ciboni ubacio čak 18 poena) je imao izrazito slabu minutažu, ali razlog tažimo u tome što je u duelima sa Izraelcima i Nemcima, Željko držao na terenu kombinaciju igrača koja je donela prevagu, te je Mario ostao bez pravog mesta. Ipak, ponovo se njegov učinak osetio protiv Monaka.

 

Praktično bez uloge u prvom delu, Nakić se na parketu našao krajem treće deonice dok "parni valjak" pokušava očajnički da uhvati priključak. Spustili su se crno-beli na šest poena razlike, i čekao se taj okidač koji bi zapalio uzavrele tribine "Pionira". 

Došao je u vidu ključne trojke Marija Nakića, koja je zaostatak spustila na -3. Potom je u mladi košarkaš uspeo pogoditi na prodoru za izjednačenje. Na kraju je njegova trojka na startu poslednjeg dela izazvala erupciju i konačno pokazala da Partizan ovu utakmicu može dobiti, što se na kraju nije dogodilo. 

MN Press

Ali za to ne treba kriviti nekadašnjeg "los Blankosa" - sa svojih osam poena za 11 minuta na terenu, uz maksimalnu efikasnost (2/2 za tri poena, 1/1 za dva), mogao je biti začetnik preokreta, i arhitekta nove pobede. Nije ni sve u statistici - stav koji je Mario pokazao - ne prezajući da zatraži loptu, a potom jednako energično proslavljajući svoje poene pred navijačima, koji ga nagrađuju aplauzima - ukazuje da se radi o nekome kome poverenje ne pruža "samo" najtrofejniji trener Evrope u krucijalnim momentima, već i ponekad nemilosrdna publika koju ne zadovoljava suv učinak, nego stav i inat (setimo se samo kako su Tajrik Džons i Matijas Lesor kupili crno-belu "Arenu"). 

Svakako da sve nije savršeno - postoje problemi na drugoj strani parketa, naročito kada dođe do rotacije u kojoj Nakić ponekad ostaje izgubljen, ali kretnje ukazuju da se radi o zahvalnom igraču, sa poznavanjem sistema. Kako sezona bude odmicala, a forma počne da se "tempira", možemo očekivati i da Mario zauzme prilično bitnu ulogu u timu nekadašnjeg evropskog šampiona  - nešto što mu se nije predviđalo. Ali već sada je evidentno da ovaj igrač i te kako može poneti breme koje mu je nametnuto rođenjem.