Srbija i Makedonija dva minus, krah Španije i Štefan Kunc
Slavu je odnela Nemačka, tačnije njen selektor koji je objasnio mnoge stvari. Kako se šmekerski komunicira sa novinarima, čak i kada im neukusno tokom konferencije zazvoni mobilni telefon. “Ovo će te koštati 50 evra”, rekao je engleskom novinaru selektor Nemačke prilikom obraćanja pre polufinala sa Engleskom i dodao: “Jel te zove žena pa moraš sa de javiš?”. Živopisni strelac vodećeg gola na Euru 1996. godine protiv Engleske, ni manje ni više nego na Vembliju, imao je svoje trenutke i pre finala. Tada je ukratko objasnio kako je odlučio da se vrati trenerskom poslu: “Sedeo sam kod kuće i počeo da filozofiram ženi kako bi trebalo da uključi veš mašinu. Ona se okrenula i rekla mi da moram da pronađem način da zamenim osećaj za postizanje golova koji me je krasio tokom karijere. Shvatio sam da je jedini put da počnem da učim za trenera”. Nije mu bio problem da se obrati naciji deset minuta pre početka finala, u kratkom intervjuu za “ZDF”. Mala digresija, nekim trenerima u Srbiji je problem da daju izjavu pre početka utakmice Superlige. Kunc je pevao pred novinarima, ali i posle finala sa Španijom u kojem je taktički potpuno nadirgao apsolutnog favorita. Nemačka je više trčala, imala veći posed lopte, ali na ključnim delovima terena ostvarivala prednost. Serž Gnabri nije dozvolio Beljerinu da diše, Arnold je “pojeo” Saula Nigeza, Mičel Vajzer i Žeremi Toljan oterali su Marka Asensija miljma daleko od gola Polerzbeka…. Nemačka je prvi put na krov Evrope u ovoj kategoriji došla 2009. godine, a pet godina kasnije osvojila Svetsko prvenstvo u Brazilu. Da li će se u Kataru 2022. ponoviti isti scenario?
Makedonija je u kvalifikacijama iz sebe ostavila Francusku, ali je na ovom turniru spakovala kofere već posle prve utakmice koju je od Španije izgubila 5:0. Babunski nije bio na nivou protiv Srbije, a Bardi pokazao da “A” selekcija ima materijal za budućnost. Da je bilo malo sreće, izabranici Blagoja Milevskog upisali bi istorijsku pobedu na svom debitantskom nastupu, ali je drugačije mislio Andrija Živković na kraju i Uroš Đurđević.
Špansko savršenstvo ugasilo se u finalu. Nemcima su šanse davane na kašičicu pored Saula, Beljerina, Asensija i Deulofeua. Saul u prvom poluvremenu finala u Krakovu nije više od tri puta pipnuo loptu, Asensio više igrao zadnjeg veznog, a Deulofeu na kraju u suzama otišao iz mlade reprezentacije. Jedan šut u okvir gola protivnika dovoljno govori koliko je taktika Alberta Seladesa poražena u ključnoj utakmici. Seladesu tako uprkos svemu ostaje epitet gubitnika, jer je nedugo nakon što je preuzeo ovu selekciju Španije poražen u sred Kadiza od Srbije u plej ofu za odlazak na Euro 2015. godine. Španija je tada bila aktuelni šampion kontinenta u ovom uzrastu.
Italijani su se više bavili klupskom karijerom Điđa Donarume, nego što su mislili na polufinale sa Špancima. Selektor Luiđi Di Bjađo je postavljao sam pitanja svom golmanu, molio novinare da ga ne zamaraju pričama o ostanku u Milanu, a na kraju je golman Italije lošije branio na prvenstvu nego u sezoni koja je za nama. Izostanak Kontija i Berardija u polufinalu protiv Španije dodatno je otežao stvari, pa ispada da je polufinale za Azure zpravo veliki uspeh.
Engleska je tuga pregolema. Kris Vodl je te 1990. godine na Dele Alpiju poslao loptu u nebesa, a Nemačka je otišla u rimsko finale. Ista priča se ponovila i 17 godina kasnije. Kada je Nejt Redmond namestio loptu na belu tačku svim engleskim navijačima u glavi je bio Vodl. Julijan Polerzbek je pogledao u svoje puškice i na kraju pročitao nameru Redmonda.
Događaj nije privukao mnogo navijača. Ipak, to se ne može reći za Slovake koji su zdušno bodrili svoje miljenike ali su na kraju, po njihovom mišljeni, izigrani. Italija je u poslednjem kolu grupne faze pobedila Nemačku 1:0. Bio je to je rezultat koji obe selekcije vodi dalje, a Slovake kući. Reagovao je i premijer Slovačke koji je od UEFA zatražio istragu o “spornoj” utakmici.
"Novo kolo, nova sreća" 2019. godine – organizatori: Italija i San Marino.
