Fedor o danima u PRIDE-u i čuvenim mečevima sa Nogeirom: Naša borba bila je i duhovna, Japanci navijali kao jedan organizam

Kada se u borilačkim krugovima priča o G.O.A.T-u MMA sporta, teško je izdvojiti samo jedno ime. Sa toliko puno šampiona koje smo videli do sada u oktagonu, gotovo je nemoguće suziti listu najboljih, s tim da je donekle opšte prihvaćeno da na vrhu stoji Fedor Jemeljanenko.

Čuveni MMA borac i šampion u legendarnoj PRIDE organizaciji, gde je vladao teškom kategorijom od 2003. do 2007. godine, postavio je temelje MMA kulture u Rusiji, odakle su se kasnije izrodili brojni šampioni, pa je upravo "poslednji imperator" smatran pionirom ovog sporta u svojoj zemlji, a i šire.

Kada govorimo o njegovoj karijeri, gotovo je nemoguće da se ne dotaknemo PRIDE organizacije, dobro poznate promocije iz Japana koja je trajala punih 20 godina, od 1997. do 2007. Tamo je ostavio najveći pečat, postavši šampion teške kategorije, na čijem putu je pobedio neka legendarna imena poput: Mirka Kro Kopa Filipovića, Marka Kolemana, Kevina Rendlmena, Gerija Gudridža, Antonija Nogeire, Semija Šilta...

Na čelu divizije bio je godinama, a tron je bio praktično nedodirljiv, s obzirom da je pobedio svakog rivala u ringu do prelaska u "Strikeforce", gde je prvi poraz u karijeri doživeo Fabrisia Verduma - kasnijeg šampiona UFC organizacije.

Dok je gostovao u emisiji Arene Fight, upravo je o tim godinama u PRIDE-u, pričao Fedor, koji se takođe osvrnuo i na kulturu borilačke publike u Japanu, za koju ima samo reči hvale. Takođe, izvojio je i po koju rečenicu o teškim mečevima sa Antoniom Nogeirom, sa kojim se sastao tri puta, upisavši dve pobede uz jedan no contest.

Prvo o PRIDE-u i o uticaju japanske organizacije na njegov život.

"Moja karijera se tada (početkom novog milenijuma) zaista izgradila i učvrstila. Postala je poznata širom sveta zahvaljujući Japanu i PRIDE-u. Način na koji je PRIDE predstavljao borbe, organizovao konferencije za štampu i pravio spektakle, to nisu bila današnja prepucavanja ko će gore reći nešto o drugome, ko je bolji... već se šou pravio na osnovu veštine boraca. Činili su ga vatrometi, bunjevi, muzika. Stvarali su atmosferu u dvorani koja je kod ljudi izazivala nezaboravne emocije. 

Publika je bila zagrejana do te mere, da je nestrpljivo čekala svoje borce i da vidi njihovo majstorstvo na delu. Čekali su dvojicu majstora koji izlaze i bore se pred njihovim očima. To je uvek ostavljalo snažan utisak. Kasnije sam nastupao i u drugim zemljama, ali takve atmosfere kao u Japanu nije bilo nigde. Japanska publika navijala je kao jedan organizam. Na svaki pokret, dvorana je uzdisala, aplaudirala, vikala, slavila... Bilo je i trenutaka ogromne napetosti, a posebno zadovoljstvo su doživljavali kada je cela dvorana u ritmu lupala nogama. To je bilo nezaboravno", prisetio se tih dana Fedor.

Osvrnuo se i ko mu je pravio najviše problema u PRIDE-u, osim Mirka Filipovića.

"Što se boraca tiče, u PRIDE-u je bilo mnogo izuzetnih imena i legendarnih borbi koje su fanovima ostale u sećanju. Za mene, pored Mirka Kro Kopa, poseban je bio jedan čovek, legenda, poznati borac - Antonio Rodrigo Nogeira. Sa njim sam imao tri borbe. Hvala Bogu, u dve borbe sam pobedio: u jednoj sam zadobio posekotinu, pa je rezultat poništen - no contest. To je čovek sa kojim se nisam borio samo fizički, već i duhovno", dodao je Fedor.

Kompletan intervju pogledajte na našem sajtu, ili na YouTube kanalu Arene Fight.