• VIŠE
    _
  • ENG
/ Vesti
Izdvajamo
Trebalo je da gube 4:1, ali su bili bolji!
Izvor: Mondo | Autor: mondo.rs | Postavljeno: 13.02.2018.
Michael Regan/Getty Images/Guliver
Nećemo trošiti reči o utakmici u Bazelu, jer nam neće biti dovoljno slova za spektakl u Torinu!

Na "Sent Jakob parku" rezultat je u 23. minutu bio 0:3, na kraju: Bazel i Mančester siti 0:4 (0:3) i o toj utakmici već smo dovoljno napisali.

Možda je zanimljivo napomenuti da je Pep Gvardiola u 57. minutu uveo u igru Leroja Sanea, koji je 28. januara u meču FA kupa sa Kardifom bio žrtva divljačkog starta zbog kog do ovog utorka uveče i otvaranja "nokaut" faze Lige šampiona nije odigrao ni minut.

Ali, odakle početi kada je u pitanju izveštaj iz Torina!?

Gonzalo Iguain bio je dvostruki strelac već u 9. minutu meča sa Totenhemom, do poluvremena promašio je zicer (ali, baš zicer) za 3:0 i penal za 4:1, tako da je na bizaran način "prelomio" utakmicu u kojoj je Juventus - fudbalski, trkački, tehnički i kako još hoćete - potpuno nadigran pred 40.000 svojih i 1.500 gostujućih navijača.

"Tifozi" su ludovali na startu, "fanovi" zadovoljno aplaudirali na kraju, uvereni da ih u revanšu na "Vembliju" očekuje završetak posla započetog u trenutku kada su mnogi, s pravom, pomislili da će "pevci" biti očerupani do gole kože i skuvani u alpskoj supi:

Juventus - Totenhem 2:2 (2:1)!
Golom nezaustavljivog Harija Kejna u 35. minutu i majstorijom Kristijana Eriksena u 75. minutu iz slobodnog udarca, Poketinov tim vratio se sa mesta na kom su mnogi klubovi kroz istoriju tonuli do samog dna!

Samo čitanje sastava za koje su se odlučili Masimilijano Alegri i Maurisio Poketino, nagoveštavalo je dosta toga što se kasnije odigralo na "Juventus stadionu". Serž Orije, Davinson Sančez, Ben Dejvis... U redovima šampiona Italije zbog povreda nije bilo Andree Barzaljija, Huana Kvadrada, Paula Dibale, Benedikta Havedesa, Bleza Matuidija i Stefana Lihtštajnera, ali je izostanak Tobija Aldervirelda bio verovatno veći hendikep za Poketina nego Alegrijeva priprema utakmice bez šestorice prvotimaca.

Svega 73 sekunde bilo je potrebno namazanim Italijanima da nasamare lakovernu Poketinovu odbranu fazonom iz prekida koji su već koristili ove sezone i, utoliko, s pravom hvaljeni Argentinac morao bi da istrpi i kritike jer očigledno nije pripremio ekipu za mogućnost da Miralem Pjanić i Iguain izvedu što su izveli iz prve situacije kada šut neće biti opcija.

Svi Juventusovi visoki momci spremali su se za napad na "drugu stativu" odvlačeći pažnju Englezima sa Iguainove kretnje, za koju su bili spremni samo Pjanić i Sami Kedira. Njegov košarkaški blok bio dovoljan "Pipiti" da se pojavi sam pred Ugom Lorisom i onda 93 miliona evra vrednom volej udarcem na centaršut koji mu je dolazio s leđa pogodi mrežu za 1:0!

Ovaj Alegrijev specijal u trenutku kada su se tribine još punikle poslužio je da se razume razlika između ova dva kluba, istorijski gledano. Jednostavno, za Juve je ovo bila utakmica, za Totenhem prilika da klub konačno uđe u evropsku elitu nakon što je kompleks ne tako davno prevaziđen u nacionalnim okvirima.

Da moraju još mnogo, mnogo da uče, da fudbal nije samo Dele Alijev prijem, tempo Muse Dembelea, vizija Kristijana Eriksena i moć Harija Kejna, momci iz severnog Londona uverili su se samo šest minuta kasnije - svečanosti nedorasli Dejvis bio je spreman panično da izbije loptu u situaciji kada je osećao da ima razloga za paniku, ali ne i video svojim očima. Bio je u pravu... s leđa mu se prikrao prevarant iz Karare, Federiko Bernardeski, koji je bio spreman da istrpi pokušaj ispucavanja lopte zarad jednog penala.

Nije mu bilo teško, kao ni Feliksu Brihu da u 8. minutu pri 1:0 pokaže na belu tačku - opravdano! 
"Debeljko" je bio spreman, bio je spreman i Loris, ali je lopta završila u mreži za 2:0 pre nego što su "The Daily Mail" i "The Evening Standard" u svojim "live" izveštajima uspeli da objasne kako je "Poch" naseo na onu prvu foru.

OK, ko je u tom trenutku pomislio da će utakmica biti završena rezultatom 2:2, taj ne govori istinu - da ne kažemo da laže.

Jer, koliko rezultat 2:0 nije značio da su Juventini bolji, odnosno da znaju više s loptom u nogama, toliko ni povratak Totenhema u utakmicu nije značio da je Loris bezbedan. O, itekako nije bio!

Negde od 15. minuta, kada su se pluća i krvi sudovi raširili, Poketinov tim poput pauka počeo je da plete mreću oko gola Đanluiđija Bufona na šta ni sam Điđi, a ni ljudi koji imaju privilegiju da ga gledaju uživo, nisu navikli... Ne ove sezone, generalno. Svemoćni Bufon odbranio je udarac nezaustavljivog Kejna glavom sa pet metara, potom je paradom zaustavio njegovu "bombu" sa distance, ali ni svemogući Bufon nije mogao ništa u 35. minutu kada je lopta progledala od Alijevog pasa, a kompletna odbrana Juventusa bila ismejana u sekundi - legenda je istrčala da spase što se spasti da, ali je pauk zadao prvi od dva uboda nakon što je mreža već bila ispletena i postavljena na skupocenom objektu završenom 2011.

Nismo zaboravili, niti prećutali, već svesno situaciju iz 30. minuta ostavili za pasus posle Kejnovog gola za 1:2, jer... Dok je Totenhem svetu dokazivao da je sjajno vođen tim, da ni 2:0 u svlačionici nije dovoljan razlog za očaj, taj tehnički inferiorni Juventusov tim na pola časa od početka drame izveo je kontru dostojni Bata Đorinih trenerskih seminara koju je iz situacije zrele za 3:0 dvostruki strelac zakucao u reklamu iza gola na kom je potpuno razoružan i bespomoćan stajao golman francuske reprezentacije.

Bio je to prvi od dva Iguainova promašaja koji će devalvirati pomenuti volej od 93 miliona, ali i podsetiti da fudbal samo donekle trpi foru i fazon, ali na kraju uvek nekako poželi da nagradi boljeg. Osim kad baš ne želi.

Sa Aldervireldom u odbrani, Poketino ne bi doživeo da od Daglasa Košte u 45. minutu nastane Nejmar Žunior glavom i bradom, ali kada odličnom krilnom napadaču (i ništa više od toga) suprotstavite Orijea i Sančeza, on onda postaje velika zvezda svetskog fudbala sposobna da ni iz čega ponudi saigraču priliku da se iskupi i zada koban udarac rivalu, ali taj udarac završio je na prečki!

Zašto?

Zato što je, u suštini, fudbal timska igra u kojoj nije neophodno da jedan igrač preuzme svu odgovornost i izvede i drugi penal za poluvreme nakon što je Orije zakasnio da se vrati u duel iz kog ga je, kao ispred zgrade, jednim potezom izbacio Košta.

Za Juve je dosuđeno neprijatno mnogo nepostojećih penala od osnivanja kluba do danas, ali gospodinu Brihu niko nije i ne bi smeo da zameri što je dva puta pokazao na belu tačku za samo 45 minuta igre... Sudija nije pogrešio, baš kao što nije ni Loris. Francuz je dobio psihološki rat sa uveliko nervoznim golgeterom, koji nije mogao da "pogodi" gde će golman da krene pa je poput Peđe Mijatovića zakucao loptu u prečku i ostavio Totenhem u takmičenju.
I da je lopta išla niže, staloženi Loris bi to zaustavio jer se nije ni makao iz mesta!

Celoj Evropi bilo je jasno da Alegrijevi i Poketinovi neće moći u ovom tempu u nastavku, pa je bilo zanimljivo videti šta su se dvojica taktičara dogovorila sa ekipama na pauzi, ali i šta će doneti eventualne izmene. Njih nije bilo do 66. minuta kada se opet povredio Kedira, ali šansi itekako jeste.

Kad već nije mogao ništa u situaciji "1 na 1", Bufon je nastavio da kroti Kejnove udarce sa distance, ali je odbranu utakmice zabeležio - Loris!

Kao u prvom delu meča, oštri, tačni i samouvereni fudbaleri Totenhema igrali su fudbal u domu šestostrukog uzastopnog prvaka Italije sa toliko žara da su povremeno zaboravili da im bokove čuvaju Dejvis i Orije. Kada nije Košta, Bernardeski jeste koristio i prostor i nedorasle rivale za nagoveštaje majstorstva zbog kojeg je otet iz Firence, a teško da bi ga neko oteo iz zagrljaja navijača da Loris u 56. minutu nije "izvadio iz mreže" njegov udarac levom nogom plasiran u "malu mrežu" - pogađate - iz ubitačne kontre!

Napisali smo to u "live" tekstualnom prenosu, ponovićemo i ovde - ako Totenhem bude prošao dalje, ova odbrana Lorisa važiće se jednako koliko i Iguainova prečka, tim pre što će se Poketino uskoro iskupiti za taktički previd iz 73. sekunde... Kako? Kada je i jedan Đorđo Kjelini popustio pod konstantnim pritiskom gostiju, pa umesto lopte gledao samo kako da sruši Alija, sve je bilo spremno za još jednu minijaturu.

Pogodak iz slobodnjaka u mreži Svonsija iz 2015. godine ostao bi verovatno poslednji koji je postigao majstor fudbala, Eriksen, da na "Lejnu" nisu do najsitnijih detalja izanalizirali Bufona, odbranu, Juventus, stadion, Tornio, Italiju, pa i celo Apeninsko polustrvo sa Sardinijom i Sicilijom.

Bufon je verovatno najbolji golman svih vremena, ali poput Ahila i on ima slabu tačku - to su udarci po zemlji. Njegova ranjiva peta postala je otvorenija vremenom, kako su ga godine stizale, što Poketinu nije promaklo, a Eriksenu nije izmaklo.

Danac je - mimo svake logike kada se pomnože mesto na kom je oboren Ali, njegova jača noga, pozicija "živog zida" i Bufonovo postavljanje - plasirao loptu pored crno-belih čunjeva pravo u golmanov donji desni ugao za 2:2 usled koji su fore i fazoni sa starta meča izgubili na značaju. Sve suprotno Iguainovim promašajima.

Napisati da je neko bio bolji, a da je mogao da gubi 3:0 i 4:1 graniči se sa ludošću. Srećom po autora, tu je revanš da potvrdi. 

Ili zauvek demantuje!

<< NAZAD