Nova sezona NFL-a na horizontu

Nakon prilično tesnog izbora za komesara lige 2006. godine Rodžer Gudel je promovisao sklonost ka promenama kao pokretačku snagu daljeg razvoja NFL-a, sklonost koja je od NFL-a napravila najveći globalni sportski brend. Kao nagradu za svoje vizionarske planove Gudel je pre nekoliko meseci dobio novi mandat od vlasnika NFL klubova, sa godišnjim primanjima u visini od oko 10 miliona dolara. No, krenimo redom.

Komesar lige: Rodžer Gudel

Po prvi put u istoriji NFL draft je razvučen na tri dana iz jednog jedinog razloga –privlačenja većeg broja gledalaca na tlu SAD pred male ekrane. I pogodite šta? Upravo to se i dogodilo. Iako su mnogi bili skeptični (u državama popout Kalifornije i Arizone draft je počeo u 16.30h odnosno u 17.30h po lokalnom vremenu) ukupni TV rejtinzi su iskazali široku naklonost ideji Rodžera Gudela. Međutim, na tome se neće završiti. Koliko već sledeće godine postoji mogućnost da ceremonija drafta bude održana u dva grada, a Los Anđeles se pominje kao najverovatniji domaćin jedne od rundi drafta. Gudel je čak nagovestio mogućnost da u narednim periodu svaka runda drafta bude održana posebnog dana, što bi ceo spektakl produžilo na čitavu nedelju i značajno uvećalo prihode NFL-a od TV i marketinških prava. Što se tiče polemika kako će se timovi naviknuti na novi format sa stanovišta biranja igrača, ovogodišnji draft je pokazao da su timovi koji tradicionalno loše draftuju, poput Oukland Rejdersa, iskoristili novi koncept da unaprede svoje draft strategije i dopune svoj roster na pravi način.

Sa čisto takmičarskog aspekta dve su promene svakako najvažnije. Prva je novo pravilo o produžetku u playoff-u a druga raspored utakmica. Pre nego što pređemo na detalje pozabavimo se još jednom interesantnom idejom koja je uvelliko razmatrana u kontaktima između lige i NFLPA (asocijacije NFL igrača).
Kao što je poznato postojeća sezona obuhvata 20 utakmica, 4 utakmice predsezone i 16 utakmica regularnog dela, plus naravno playoff. Godinama unazad debatuje se o promeni tog formata, promeni koja je usko povezana sa verovatno najvažnijom temom u NFL-u ove godine – novim kolektivnim ugovorom o radu. Pre svega fanovi koji smatraju da utakmice predsezone nemaju draž, kao i TV stanice koje beleže mnogo manje rejtinge u predsezoni nego tokom njenog trajanja, pogurali su inicijativu da se razmotri produžetak regularnog dela sezone sa 16 na 18 utakmica. Ideja je naišla na otvorena vrata kod komesara Gudela ali pre njene implementacije biće potrebno mnogo štošta da se dogodi, a jedan od presudnih glasova daće NFLPA. U čemu je zapravo problem? Dakle, razumljive su želje fanova za višeg kvalitetnijeg fudbala, kao i TV stanica i same lige za većim prihodom, ali pitanje je da li igrači mogu fizički da odgovore na te zahteve. Da se razumemo, ne radi se o tome da igrači ne mogu da odigraju još 120 minuta fudbala, već bi taj intenzitet igre mogao ozbiljno uticati na povećanje broja povreda, što je jedna od primarnih briga NFLPA. Naravno, duža regularna sezona bi faktički značila i dodatne ’radne sate’ za igrače što bi moralo da dovede i do povećanja njihovih prihoda – ideje kojoj vlasnici klubova nisu skloni. Ali da se vratimo na dve najvažnije takmičarske promene.

Novo pravilo o produžetku u playoff-u je prihvaćeno, može se reći na veliko iznenađenje, jer nije bilo očekivano da vlasnici klubova podrže tu odluku potrebnom većinom. No, na kraju samo su četiri kluba bila protiv promene: Minesota, Sinsinati, Baltimor i Bafalo. Šta ovo pravilo menja? Do sada produžetak kako u regularnom delu, tako i u playoff-u odlučivan je po principu ’sudden-death’ (ko prvi postigne poene dobija meč). No, statistički posmatrano, u poslednjih 15 godina 59.8% ekipa koje su imale prvi posed lopte u produžetku završavale su meč kao pobednici. Minesota je to iskusila na svojoj koži protiv Nju Orleansa kada je prošle sezone, u produžetku finala Nacionalne Fudbalske Konferencije, izgubila šutom za tri poena. Međutim, to ih nije sprečilo da glasaju protiv novog pravila. Pravilo je zamišljeno da ispravi tu ’nepravdu’ a evo i kako.

Od sada, isključivo u playoff-u, tim će dobiti meč u produžetku samo ako u prvom posedu postigne tačdaun, čak iako tačdaun bude rezultat presečene lopte ili oporavljenog fambla. Dakle, postizanje tačdauna na bilo koji način, kao i do sada, automatski završava utakmicu. Ali ako tim u prvom posedu postigne samo 3 poena onda i suparnik dobija loptu, a ako on postigne tačdaun meč se završava. Ako pak i suparnik postigne 3 poena meč se nastavlja po principu ’sudden-death’ (prvi sledeći tim koji postigne poene na bilo koji način dobija meč). Ideja je da obe ekipe imaju po jednom posed a ako nakon toga i dalje bude nerešeno dobija tim koji prvi postigne poene. Međutim, postoji i jedan izuzetak. Postizanjem dva poena sejftijem (zaustavljanjem protivnika u njegovoj end zoni) meč se završava bez prilike za ekipu koja je primila poene da na njih odgovori.

Jedno od pitanja koje se sasvim opravdano postavlja jeste zašto je ovo pravilo uvedeno samo u playoff-u? Prevagnulo je mišljenje da ukoliko tim u regularnom delu sezone izgubi u produžetku samo zato što je izabrao pogrešnu stranu novčića (način na koji se dodeljuje posed lopte na početku produžetka) ima 15 preostalih utakmica da ispravi propušteno, dok se porazom u produžetku playoff-a tim nepovratno oprašta od svojih snova o Super Bowl-u. Komesar Gudel je izjavio da se lako može dogoditi da od sledeće sezone ovo pravilo bude primenjivano i u regularnom delu sezone. Mada ne treba smetnuti sa uma da ima još pravila koja nisu ista za regularni deo sezone i playoff, poput tog da u regulernom delu sezone meč može da se završi nerešeno nakon završenog produžetka a u playoff-u ne može.

Druga velika novina od ove godine vezana je za novi raspored utakmica. Naime, polovina od ukupnog broja utakmica 15. vikenda i apsolutno sve utakmice poslednjeg vikenda činiće divizijski dueli čime liga želi da predupredi odmaranje ključnih igrača u poslednje tri nedelje regularne sezone. Jedan od povoda za ovu promenu bila je i odluka Indianapolis Koltsa da nakon 14-0 starta prošle godine ne zamaraju previše svoje startere i znatno olakšaju posao Džetsima i Bilsima u duelima sa njima. Koltsi su odustali od pokušaja da završe sezonu 16-0 završivši je sa skorom 14-2. Pored Majkl Irvina, nekadašnjeg hvatača Dalas Kaubojsa i jednog od najboljih igrača ikada na svojoj poziciji, koji je izjavio da ne razume odluku Koltsa i da bi on trampio sve svoje Super Bowl pobede za jednu sezonu bez poraza, ova odluka je toliko razljutila navijače Koltsa da su otvoreno zahtevali ostavku Bila Poliana, glavnog operativca Koltsa koji se smatra odgovornim za njeno donošenje. No, naravno, vlasnik Kolstsa nije uslušio te molbe obzirom da je Polian nesumnjivo jedan od najboljih, ako ne i najbolji, operativac za fudbalska pitanja u celom NFL-u.

  Kao što je ranije pomenuto, apsolutno najvažnije pitanje u NFL-u ove godine jeste šta će biti sa novim kolektivnim ugovorom o radu? Postojeći CBA (Collective Bargaining Agreement – kolektivni ugovor o radu) načelno važi do 2012.godine ali i vlasnici klubova i NFLPA imaju mogućnost da izađu iz tog ugovora jednu ili dve godine ranije. Vlasnici su odlučili da to i učine na kraju sezone 2010/11, što znači da će se fudbal igrati i 2011.godine samo ako novi CBA bude sklopljen. Zvuči krajnje jednostavno ali je zapravo daleko od toga.

Prvo da razjasnimo osnovne pojmove. Kolektivni ugovor o radu je način regulisanja uzajamnih prava i obaveza poslodavaca i njihovih radnika. U ovom slučaju, poslodavci su vlasnici NFL klubova a NFL grači su njihovi radnici. Bez postojanja CBA nije moguće ni obavljanje delatnosti na koji se isti odnosi, dakle fudbal ne bi mogao da se igra na NFL terenima. Koliko je realno da to toga dođe na kraju sezone 2010? Veoma, a ako verujete predstavnicima NFLPA to je gotovo izvesna stvar.

Koji su koreni problema? Nije teško pogoditi. Radi se o novcu, tačnije njegovoj redistribuciji. Vlasnici su rešili da iskoriste klauzulu iz CBA i istupe iz njega jer smatraju da se ukupne plate igrača moraju smanjiti, ali, zanimljivo, ne u apsolutnim brojkama. Štaviše njihov predlog je da plate tj. ’salary cap’  i dalje raste ali znatno sporije, te da se udeo plata igrača u ukupnim rashodima vlasnika procentualno smanji. Drugim rečima, vlasnici poručuju igračima da će dobijati više para ali ne onoliko koliko sami igrači misle da zaslužuju. Radi se o tome da od svojih prihoda vlasnici klubova moraju da finansiraju razne druge aktivnosti, poput izgradnje novih stadiona koja nije ni malo jeftin hobi. Primera radi, novi stadion na kome će igrati Džetsi i Džajantsi od ove godine koštao je oko 1.7 milijardi dolara a vlasnici su bili ti koji su morali da generišu sav novac.

Sezona 2010 će biti odigrana kao tzv. ’uncapped year’, godina u kojoj neće biti ograničenja plata, što se do sada pokazalo štetno po igrače. Zbog neizvesnosti oko novog CBA vlasnici nisu spremni da odreše svoje kese onako kako su mnogi prognozirali. Desilo se upravo suprotno, i igrači su ti koji će na svojoj koži osetiti loše strane ’uncapped year’. Po preleznim odredbama CBA, preko 200 igrača koji je trebalo da postanu neograničeno slobodni agenti postali su ograničeno slobodni agenti, što je u mnogome ograničilo njihov pregovarački potencijal. Koja je razlika ogrančenog i neograničenog slobodnog genta? Ovi prvi mogu promeniti sredinu samo uz kompenzaciju (budući draft pikovi) koji njihovi matični klubovi sami određuju, dok neograničeno slobodni agenti mogu sa svima neometano da pregovaraju. A šta je tu sporno, pitaće neko? Pa to što prelazne odredbe donose klauzulu da igrač može postati neograničeno slobodan agent samo ako je proveo minimum 6 godina u ligi. Do sada je to bilo 4 godine. Time je pomenutih 200 igrača koji su ušli u ligu posle 2006.godine postali ograničeno slobodni agenti umesto neograničeno slobodni. Neki od igrača su čak i digli glas protiv komesara Rodžera Gudela, rekavši da je njemu prilično lagodno da polemiše o troškovima koji vlasnici imaju, sa svojom godišnjom platom od oko 10 miliona dolara, o kojoj većina igrača može samo do mašta.

Takođe, neki od ključnih problema CBA tiču se prava penzionisanih igrača kao i ugovora koji zaključuju rukiji. Sve su glasniji stavovi da bi trebalo uvesti ograničenje plata za rukije, a NFLPA je umesto toga ponudilo soluciju da ti ugovori traju samo tri godine. Ali vlasnici su taj predlog odbili za sada. Problem sa ruki platama je taj što se ogromna količina novca investira u igrače koji nisu iskusili ni sekund NFL akcije, koja neretko surovo raskrinkava sve njihove igračke mane i često dovodi u sumnju opravdanost velikog novca koji je u njih uložen.

Džamarkus Rasel

Verovatno najsvežiji primer je Džamarkus Rasel, kvoterbek Rejdersa iz Ouklanda, koji je dobio 31 milion garantovanog novca, kandidujući sebe za najveći promašaj na draftu svih vremena (2007. je bio 1. pik). Njegova radna etika od početka je bila diskutabilna (iz sezone u sezonu je bio sve teži a da to nije bila posledica teretane) a obzirom da nije spreman na restruktuiranje ugovora nakon dolaska Džejsona Kempbela, bivšeg kvoterbeka Vašingtona, po svoj prilici će biti sklonjen sa rostera i, moguće, završiti svoju neuspešnu epizodu u NFL-u kao multimilioner. Ono što vlasnici tvrde (reklo bi se sasvim osnovano) je da ne postoji ni jedan drugi posao u SAD gde poslodavac svom radniku da platu isključivo na osnovu očekivanja. Međutim, igrači, sa druge strane tvrde da je ulazak u ligu jedina situacija u njihovoj karijeri kada imaju prednost u pregovorima sa vlasnicima.

Ono što je izvesno jeste da se NFL nalazi na prekretnici te da izostanak igranja sledeće sezone neće doneti ništa dobro ni vlasnicima a ni igračima. A ako do lockout-a (što je pravna formulacija za 'štrajk' poslodavaca) ipak dođe 2011.godine siguran dobitnik u celom haosu se već nazire... koledž fudbal. 

Autor: Uroš Jovanović