Olimpiko di Torino

Stadion Olimpiko di Torino (do pre 2006. zvao se Stadion Komunale di Torino) je stadion u Torinu, Italiji. Gradio se od septembra 1932. do 1933. za FIFA Svetski Kup 1934. To je bio prvi Svetski Kup održan u Italiji i mogao je da primi 65.000 gledalaca. Prvobitno se zvao Stadion Musolini, po Beneditu Musoliniju. Po završetku II Svetskog rata, preimenovan je u Stadion Komunale.

Dugi niz godina je bio domaći teren Juventusa i Torino Kalča pre nego što se Stadion Dele Alpi otvorio 1990. Služio je kao glavni stadion za vreme Letnje Univerzijade 1959. godine i 1970. Nekoliko godina je bio napušten, pre nego što je izabran za sedište Olimpijade. Veći deo prvobitne građevine je porušen u toku renoviranja.

Nova verzija stadiona ima 27.994 pokrivenih sedišta. Sam teren nije pokriven. Na njemu su se održale ceremonije povodom otvaranja i zatvaranja Zimske Olimpijade i Paraolimpijade 2006. godine kao Stadion Olimpiko (Olimpijski stadion). Nakon Olimpijskih igara, i nakon dodatnih rekonstrukcija, trebalo je da se nazove Stadion Grande Torino (Veliki Stadion Torina) po igračima Torina koji su poginuli u avionskoj nesreći Superga, 4. Maja 1949. Nazvaće se “Olimpiko” kada F.C. Torino prestane da ga deli sa Juventusom. U stvari, stadion je predviđen da bude domaći teren fudbalskog tima F.C. Torino, a Juventus će ga privremeno koristiti dok se njegov stadion rekonstruiše (Stadion dele Alpi).