Đuzepe Meaca (San Siro)

Stadion Đuzepe Meaca (San Siro)

Stadion u Milanu je počeo sa gradnjom 1925 i dobio je ime po maloj crkvici u tom kraju. Pravljen je po anglo – saksonskom modelu i karakterističan je po četiri nezavisne tribine smeštene blizu samog terena. Kapacitet sedišta mu je bio 20.000, a mogao je da primi i do 35.000 gledalaca. Glavna mesta su pokrivena nadstrešnicama koje podupiru mali stubovi.
 
Od kad postoji, stadion je jako važan – tim pre, da su 1935. godine dva od glavnih mesta povećana. Pored toga, izgrađena su četiri polukružna mesta koja su zatim povezana sa starim tribinama, time zatvorivši uglove stadiona. 1939. godine stadion je potpuno zaokružen mestima tako da sada može da ugosti 55.000 gleadalaca.

Još jedno proširenje je urađeno 1955 godine. Inžinjer Kalcorai  je po nacrtu arhitekte Ronke izgradio drugi prsten stadiona. Nova sedišta su bila delimično izgrađena na postojećim i oslanjala su se na nezavisnu strukturu osnaženog betona. Pristup najvišem prstenu je izgrađen kroz niz redova koji se nastavljaju duž čitavog spoljašnjeg obima. 

1980 godine, stadion je posvećen Đuzepeu Meazi koji je bio simbol „Fudbalskog Kluba Inter“, i italijanskog nacionalnog tima sedamdesetih. Meaca je takođe igrao dve sezone i za AC Milan. Viktorio Poco, bivši trener nacionalnog tima, je uvek govorio: „kad imaš Đuzepea u timu, to je kao da otpočinješ utakmicu sa jednim golom prednosti! “

U isčekivanju Svetskog Kupa 1990, krajem osamdesetih stadion je modernizovan dodatnim trećim prstenom sa sedištima i krovom. Novi red je pratio oblik donjeg prstena i poduprt je nezavisnom građevinom. Treći prsten se zasniva na 11 velikih cilindričnih kula sagrađenih od osnažnog betona, a do njih se dolazi spiralnim stepenicama. Kule i jedinstveni ulaz doprinose današnjem dinamičnom izgledu samog stadiona.

Četiri ugaone kule su visoke 51 metar i prekidaju gornji novo redova da bi poduprle glavne noseće krovne grede. Te metalne grede ofarbane u crveno prostiru se izvan obima stadiona i imaju pravougaoni oblik. One se međusobno seku u četiri ugla stadiona i izviru napolje. Glavne noseće grede su postavljene na visini od  9,5 metara.

Trenutni kapacitet popunjenih sedišta je 85.000. Iako istočna strana stadiona nema treću tribinu, dizajnirana je tako da prodire u hipodrom koji je odmah pored stadiona, a atmosfera unutra je fantastična. Prednost ove tribine je što omogućava predivan pogled na Milano i fanovi koji sede na najvišim sedištima mogu da uživaju u pogledu na najlepšu gradsku katedralu.