Istorija

Arsenal je osnovan kao Dial Square, 1886. godine od strane radnika fabrike oružja Royal Arsenal u Woolwichu. Klubu je ubrzo nakon osnivanja ime promenjeno u Royal Arsenal. Sam klub ponovno je preimenovan u Woolwich Arsenal nakon ulaska u profesionalne vode 1891. godine.

Klub se pridružio fudbalskoj ligi 1893. godine. Započeli su u drugoj ligi, a promociju u prvu ligu zaslužili su 1904. Međutim, klupska geografska izolacija od ostalih klubova uzrokovala je nisku posećenost utakmica, pa je Arsenal zapao u finansijsku krizu. 1913. godine, uskoro nakon propadanja u drugu ligu, klub se preselio na novi stadion, Highbury, u severnom Londonu.

Iduće godine izbacili su Woolwich iz takmičenja. Arsenal je završio samo na 5. mestu godine 1919. godine, ali bez obzira na to bili su izabrani za promociju u prvu ligu na štetu gradskih rivala Totenham Hotspura. Odatle potiče veliko rivalstvo ta dva kluba. 1925. godine Arsenal zapošljava visoko rangiranog trenera Herberta Čapmana. Čapman je bio osvojio ligu sa Huddersfield Townom 1924. i 1925. i baš je on Arsenalu doneo prvo poglavlje uspeha u istoriji. Njegova revolucionarna taktika i treninzi, zajedno sa dovođenjem zvezda poput Aleksa Džejmsa i Klifa Bastina postavili su temelje za Arsenalovu fudbalsku dominaciju u Engleskom fudbalu 1930-ih.

Između 1930. i 1938. Arsenal je pet puta osvojio prvu ligu, a FA kup dva puta. Na žalost Čapman nije doživeo da vidi sva svoja dostignuća jer je umro 1934. godine od upale pluća. Uz to, Čapman je bio zaslužan što je lokalna železnička stanica nazvana prema Arsenalu. Bila je to prva i jedina stanica koja je nosila ime nekog fudbalskog kluba.

Nakon pauze u Engleskom fudbalu, zbog drugog svetskog rata, Arsenal je osvojio ligu 1948. i 1953., a FA kup 1950. Nakon toga njihova sreća počela je venuti. U nemogućnosti privlačenja igrača dovoljno velikog kalibra, Arsenal je proveo većinu 1950-ih i 1960-ih bez trofeja. Čak ni bivši Engleski kapetan Bili Vrajt nije mogao doneti klubu uspeh kao trener.

Arsenalova sledeća uspešna era počela je iznenađujućim zapošljavanjem klupskog fizioterapeuta Bertiea Mea za trenera 1966. godine. Nakon što su izgubili u dva finala Lige kupa, osvojili su Kup velesajamskih gradova, svoj prvi europski trofej, 1970. godine. Nakon toga došao je i još veći trijumf, prvi put su osvojili i ligu i FA kup 1971.

Međutim, sledećih deset godina okarakterisano je mnogim bliskim promašajima. Arsenal je završio kao viceprvak u prvoj ligi 1973. godine, izgubili su u 3 FA kup finala (1972, 1978 i 1980), a izgubili su i Kup pobednika kupova 1980. godine u finalu na jedanaesterce. Jednini klupski uspeh u to vreme bilo je osvajanje FA kupa 1979. sa kasnim pogotkom za pobedu od 3-2 nad Mančester Junajtedom. Taj se susret u svetu smatra jednim od klasika. Povratak bivšeg igrača Džordža Grahama u Arsenal, na mesto trenera 1986. doveo je treću eru uspeha.

Arsenal je osvojio Liga kup 1987. godine, u Grahamovoj prvoj sezoni na klupi. Nakon toga usledilo je osvajanje Lige 1989. godine, koju su osvojili pogotkom u poslednjoj minuti, u poslednjoj utakmici sezone i protiv ravnopravnih konkurenata za titulu Liverpoola. Grahamov Arsenal osvojio je još jednu titulu prvaka 1991. godine. U toj su sezoni izgubili samo jednu utakmicu. Zatim FA kup i liga kup (tzv. double), 1993. i svoj drugi Evro trofej, Kup pobednika kupova 1994. Međutim, Grahamova reputacija bila je jako narušena kada se saznalo da je dobijao potsticaje od menadžera Runea Haugea da kupi neke igrače. Zbok toga je dobio otkaz 1995. godine. Njegova zamena, Bruce Rioch, potrajao je samo jednu sezonu, napustio je klub nakon prepirke sa upravom oko budžeta za transfere. Za svoje uspehe u poslednjim godinama 1990-ih i celim 2000-ih klub duguje Arseneu Wengeru koji je u klub došao 1996. Wenger je sa sobom doneo nove taktike, novi režim treninga i nekoliko stranih igrača koji su upotpunili postojeći engleski talenat.

Arsenal je osvojio još jedan double 1998. a nakon toga i treći 2002. U dodatku, klub je došao do finala kupa UEFA (izgubili su na jedanaesterce od Galatasaraya), osvojili su FA kup 2003. i 2005, a kao šećer na kraju osvojili su Premiership 2004 ne izgubivši ni jednu utakmicu. Zbog toga su dobili nadimak The Invincibles (Nepobedivi), uspeli su odigrati 49 utakmica bez poraza. Arsenal je bio pobednik ili drugi u Premiershipu u osam od deset Wengerovih sezona. Oni su jedna od 4 ekipe koje su osvojile Premiership od njegovog osnivanja 1993. godine. (zajedno sa Mančester Junajtedom, Blekburnom i Čelzijem), međutim još nikada nisu uspeli obraniti titulu. Sve do nedavno, Arsenal nije uspeo otići dalje od četvrtfinala u Ligi Prvaka, no u sezoni 2005-2006, došli su do finala i bili su poraženi od Barselone sa rezultatom 2-1.