Istorija

Klub, kao i nekoliko drugih italijanskih timova, vuče korene iz Engleske. Fudbal su u Palermo doneli engleski mornari, koji su u slobodno vreme ovaj sport igrali u gradskoj luci. Tačan datum osnivanja kluba nije određen. Mnogi tvrde da je klub osnovan 1898 na osnovu papira koji Džosefa Vitakera (tadašnjeg engleskog konzula u Palermu) određuju kao prvog predsednika kluba.

Ipak, najčešće (a ujedno i zvanično) kao datum osnivanja navodi se 1. novembar 1900 - ovog datuma je, navodno, osnovan pod imenom Anglo Panormitan Athletic and Football Club. Prema zvaničnim navodima, klub je osnovao Ignacio Pagano, Vitakerov kolega, koji je fudbal otkrio na londonskom koledžu, gde je sport već bio popularan. Pagano je u Londonu takođe upoznao i Alfreda Marangola, koji je kasnije osnovao italijanski prvoligaški klub Mesinu.

Prvi istorijski meč tim je odigrao 30. decembra 1900, i završio se porazom 0-5 od nepoznatog engleskog amaterskog tima. Boje kluba su prvenstveno bile plava i crvena. Dvanaest igrača, koliko ih je klub imao, se u početku okupljalo i treniralo na terenu na Vija Notarbartolu, koji je pripadao Vitakeru. Prvi zvanični meč odigran je 18. aprila 1901, protiv Mesine, a ovo je ujedno bila i prva pobeda, 3-2. Od 1905 igran je Vitakerov Čelendž kup, i održan je tri puta - od čega je Palermo trijumfovao jedanput.

Klub je 1907 godine promenio ime u Palermo Foot-Ball Club, a klupske boje su promenjene u roze i crno, i tu kombinaciju boja klub i danas koristi. Zvanično pismo iz tog vremena kaže da ove boje predstavljaju slatko i gorko, a neki izvori tvrde da su ove boje dobijene zahvaljujući nezgodi pri pranju prvobitnih plavih i crvenih dresova.

Od 1908 do 1914 Palermo je igrao u Lipton čelendž kupu, koji su igrali protiv Napolija. Sicilijanci su pobedili tri puta, uključujući i pobedu od 6-0 1912. Od početka do kraja Prvog svetskog rata klub nije imao nikakve fudbalske aktivnosti.

Klub je posle Prvog svetskog rata obnovljen od strane mladih studenata i sportskih funkcionera sa baronom Serđom na čelu. Ime kluba je 16. februara 1919 promenjeno u U.S. Palermo. Tim se 1920 takmičio u sicilijanskom fudbalskom kupu (Coppa Federale Siciliana), a u sledećih pet godina u takmičenju Campionato Lega Sud, gde su 1924 došli do polufinala.

Istaknuće u ligi (1927-1943)

Palermo je 10. jula 1927 bio primoran da se povuče iz nacionalne lige zbog finansijskih poteškoća. Klub se četiri dana kasnije spojio sa Vigor Palermom čime je nastao Palermo FootBall Club. Novi klub je primljen u tadašnju Prvu diviziju, koja je po jačini jednaka sa današnjom Serijom C1.

Klubu je trebalo četiri godine da se izbori za promociju u Seriju B, pa je 1931 Karlo Radiće odveo Palermo u drugu diviziju sa 15 golova. Ekipa je zamalo uspela da se izbori za treće mesto u Seriji B, čime bi prošla u prvu ligu, ali je Bari ipak u neizvesnom prvenstvu odmakao za tri boda. Palermo je, ipak, sledeće sezone uspeo da osvoji Seriju B, sa Radićeovih 27 golova.

U prvoj sezoni u Seriji A klub je prešao na novi stadion pod imenom Stadio Litorio, danas poznatom kao Stadio Renco Barbera, u naselju Favorita. Prvi meč na ovom stadionu odigran je 24. januara 1932 protiv Atalante, i Palermo je pobedio sa 5-1. Klub je nekoliko sezona tražio formu u ligi, a sezonu 1934/35 završili su kao sedmi. Sledeće sezone klub nije uspeo da se izbori za opstanak u ligi i završio je u Seriji B.

Palermo je sledeće tri sezone u drugoj diviziji završavao na sedmom mestu. U ovoj ligi klub je igrao sa sicilijanskim rivalima Mesinom i Katanjom. Od prve utakmice Palerma i Kalčo Katanje ovaj derbi je poznat kao Derbi Sicilije.

Godine 1936 fašistički režim je primorao klub da promeni boje u žutu i crvenu. Palermova četvrta sezona u drugoj ligi je bila i najproblematičnija; Finansijski problemi su bili sve veći, dok klub nije izbačen iz lige zbog ekonomskog stanja. Spajanjem sa lokalnim klubom Unione Sportiva Juventina Palermo klub se vratio u Seriju C 1941 igrajući u svetloplavim dresovima. Palermo se 1942 vratio u drugu ligu i vratio svoje originalne boje - roze i crnu. Ipak, klub se 1943 ponovo povlači iz lige zbog Drugog svetskog rata.

Palermo posle rata

Rekonstruisana ekipa izborila je povratak u prvu ligu pobedom u Seriji B 1947/48. U ovoj generaciji Palerma igrale su zvezde kao što su Čeh Češtimir Vicpalek, Di Bela i Pavezi. Palermo je u prvoj sezoni nakon povratka u Seriju A ostvario jedanaesto mesto, a do kraja sezone italijanski fudbal je potrešen tragedijom u kojoj je poginula kompletna postava FK Torina. Usledile su tri sezone u sredini tabele za sicilijanski klub, sa desetim mestom kao najboljim rezultatom. Prvog januara 1654 predsednik kluba je izvršio samoubistvo u Rimu, a klub je ispao u Seriju B.

Palermo je u ovom periodu promenio mnogo članova uprave. Na čelo kluba je došao novi predsednik, Đuzepe Trapani, a upravni odbor su činili Artura Kazina i Salvatore Viljardo. Novi trener, Karlo Riđoti, angažovan je zajedno sa 14 igrača, kao što su Enco Benedeti, kapiten kluba od 1955 do 1962, i Santjago Vernaca, čuveni golgeter.

Sezone 1955/1956 klub je ponovo obezbedio povratak u prvu ligu. Palermo je tada počeo tradiciju ispadanja i povrataka u prvu ligu. Kao trener je angažovan legendarni igrač Milana Etore Purićeli, a kao najveće pojačanje zvezda River Plate Santjago Vernaca, koji je postigao 51 gol u 115 utakmica i do danas je ostao drugi najbolji strelac u istoriji kluba.

Šezdesetih je za klub branio Roberto Ancolin koji je kasnije prodat Juventusu za koji je odigrao preko 200 utakmica. Za Palermo je kasnije potpisao i Đuzepe Furino. Klub je imao dobre odnose sa Juventusom tokom šezdesetih, pa im je torinski klub pozajmio Karla Matrela i Franka Kauzija. Palermo je osvojio jedno osmo mesto u ligi u ovoj deceniji, a ostatak šezdesetih godina je proveo naizmenično u drugoj i prvoj italijanskoj ligi. Ime kluba je 1967 promenjeno u Società Sportiva Palermo