Partizanov "Stakleni licencijat": Kome ide primat u crno-belom napadu?

Migel de Servantes je ostao upamćen po svom velelepnom romanu Don Kihot, koji mnogi nazivaju najvažnijim svih vremena, ali dok se bavio pisanjem u luckastom idalgu, španski autor je imao i druga dela, koja i te kako vredi pročitati. Pored svog deluzivnog viteza, skrojio je Servantes još jednok ludaka za zbirku, i smestio ga u jednu od Uzornih novela, pod nazivom Stakleni licencijat. 

Reč je o Tomasu Rodahi, momku poznatom po svojoj pameti i velikim sposobnostima, koji s godinama upisuje fakultet i diplomira na čuvenom univerzitetu u Salamanki kao drugi u klasi (nekada je na Pirinejima prvo mesto bilo "rezervisano" za sinove bogatih plemića, tako da je drugo nosilo prestiž prvog u širokoj javnosti - mnogo iskrenije vreme). Nastanjuje se Rodeha u Salamanci, ali spletom nesrećnih okolnosti, biva otrovan, od čega poludi i umisli da je čitav od stakla. 

Usled svog velikog talenta, nepresušnog izvora dosetki, ili onoga što bi Englezi nazvali "wit", pozvan je Staklenko na dvor (gde su ga morali preneti u kočiji umotanog u jastuke i ćebiće, jer ponavljamo, mislio je da je od stakla), i tamo poče da zabavlja plemstvo svojim aforizmima, ali i neobičnom bolešću, koja se posle dve godine povlači, zajedno sa njegovom slavom. Istrošen i bez pažnje, Rodaha odlazi u rat, gde gine u jednom prilično nebitnoj bici u Flandriji. 

Poduži uvod, u kojem nismo ni spomenuli fudbal, ali neminovno je podvući paralelu sa Partizanovim napadačem na pozajmici iz Štutgarta, Jovanom Miloševićem. Momak koji obiluje fudbalskim veštinama, i vidno pokazuje talenat vredan prelaska u Bundesligu, posle samo godinu dana "preko", ponovo se obreo u srpskom fudbalu. 

Možda je velika cena za standarde "lala" od 1,2 miliona evra stavila pritisak na ramena mladog fudbalera, ali ako ga je u Nemačkoj omeo nedostatak mesta u timu, onda je na pozajmici u Sent Galenu (koja je praktično odmah po pridruživanju "Švabama" stupila na snagu) došao u sukob sa najvećom pošasti svoje (zasad) kratke karijere - povredama. 

U januaru 2024. godine, pokidao je ligamente stopala, i bio je van terena oko mesec i po dana, potom je još dvaput (u julu i septembru) odsustvovao usled manjih pehova, da bi potom propustio čak 15 utakmica zbog nove povrede - između oktobra i decembra iste godine. Sve navedeno, navelo je Štutgart da porazmisli o sudbini nekadašnjeg fudbalera Voše, te su ga Nemci poslali na novu pozajmicu u Partizan, gde stare boljke ne jenjavaju. 

Već na pripremama je Milošević imao probleme sa mišićem, zbog čega je čekao na zvanični debi do marta, a potom je posle sedam utakmica, kada je taman uhvatio ritam sa tri gola u dva meča protiv Radničkog 1923, prinuđen da napusti utakmicu ranije usled bolova. Zamenjem je juče na poluvremenu, iako je postigao vodeći pogodak, i imao prilično solidan meč iza sebe. 

Mnogo je pitanja u vezi sa momkom koji po svim parametrima pleni pažnju fudbalskih znalaca. Nekada podseća na znatno vredniju verziju Dimitra Berbatova - ima istančan osećaj za igru i gol, ume da pogađa glavom na visokom nivou, a takođe je za razliku od Bugarina, znatno prisutniji u fazi odbrane. Kretanje po terenu je prilično šarenoliko, i kada se osvrnete na jučerašnji okršaj sa Kragujevčanima, videćete da ga je bilo praktično svuda. Prilikom prijema lopte u napadu, prostor ume stvoriti driblingom, ali njegovo pozicioniranje tela ga zaista stavlja u red prefinjenih igrača koji zaslužuju naziv "fudbalskog plemstva". Valja obratiti pažnju i na prilike koje nije iskoristio u devetom minutu meča, i odmah postaje jasno kakav prvi dodir je u pitanju, a ujedno i sposobnost da sam sebi izgradi poziciju. 

Jasno je - hvalospeva ima na pretek, ali šta vredi kada telo ne sluša. Baš kao Rodeha, Milošević već polako počinje više da pleni svojim bolničkim dijagnozama, negoli sopstvenim sposobnostima, a preti mu opasnost od titule večnog talenta. Usled konstantnih pehova, pozvan je u Partizan, ne bi li pokušao da se otrese boljki i uspostavio kontinuitet igranja i postizanja golova, a do sada, slušamo praktično istu pesmu kao u Švajcarskoj i Nemačkoj. 

Nesumjivi potencijal, usled koga ga i jeste otkupio nekada drugoplasirani tim Bundeslige, pomalo počinje da bude nevažan, ukoliko Milošević ima priliku da ga iskaže svaku sedmu utakmicu, čime tera i stručni štab Partizana da stavi prst na čelo. Ukoliko je Jovan igrač na pozajmici, koji prema dostupnim informacijama nema otkupnu klauzulu, treba li ga forsirati u startnu postavu iste sekunde po oporavku?

Napadaču su potrebni minuti u nogama, nepisano pravilo, ali još jedan napadač u Partizanu ih spremno čeka, a u pitanju je mladi Dušan Jovanović (12 utakmica, 1 gol). Sada, kada je drugo mesto obezbeđeno, crno-beli imaju prostora da ukažu šansu dečku istih godina, koji im predstavlja prilično veliki prodajni potencijal. Podsećanja radi, za Dušanove usluge su navodno zainteresovani Premijerligaši, Fulam i Aston Vila, dok se stidljivo pominje i ime Glazgov Rendžersa. Sa ovakvim udvarčima, nekoliko dodatnih okršaja u plej-ofu Mozzart bet Superlige Srbije zaista može napraviti razliku u ciframa na etiketi. 

Bilo kako bilo, Milošević je na pozajmici do decembra, i ukoliko se sadašnja povreda pokaže kao ozbiljna, Partizanov stakleni licencijat će svakako napraviti prostor svom vršnjaku. Ukoliko nije, možda je prava odluka ukazati prednost Jovanoviću, o čijem odlasku na leto se sve više šuška, a potom na startu naredne sezone, pružiti šansu bivšem igraču Vojvodine, razigrati ga do decembra, a potom videti da li je moguće nagnati "Švabe" na prodaju, ili još jednu pozajmicu. 

Što se Jovana tiče, iako je i dalje mlad, iako ima (skoro) sve predispozicije za uspeh, samo će zdravlje pokazati da li će nastaviti da pleni nikada do kraja pokazanim talentom, skrhanim od strane povreda koje u našoj paraleli predstavljaju ludilo - ono što paradoksalno privlači pažnju javnosti za njegove veštine kada god je na terenu. Ukoliko mu karijera nastavi ovim tokom, preti mu pad u opskurnost, i karijera zauvek obeležena sa "šta je moglo biti". Ali polako - samo mu je 19 godina.