• VIŠE
    _
  • ENG
UŠKE I JA - drugi deo
15.05.2017. AUTOR: Zoran Panjković


I dok je Uške uveliko kuntao u Torinu, leta 1985. nikad mu nisam bio bliži. Pogađate, išao sam u Trst… Trst je bio naše svetilište. Kad zakažu Beteks i Ateks, kad ti Jugoton i PGP, postanu nedovoljni, kad bi lubenicu na ledu, konzervu bilo čega, a da nije gotovo jelo, a ti pravac Trst.
 
Geostratešku pozicioniranost rodbine (Ujak@Rijeka), maksimalno sam koristio za izlete u ovaj predivni grad. Coin, Upim, Ricordi, Tomassini, Lavoratore i Standa, to su bili moji “zumbuli i lale”. Brižljivo sakrivena domaća, inače konvertibilna valuta, čija je količina na izlazu iz zemlje bila limitirana, dala mi je svu slobodu u razmišljanju, kako je potrošiti. Tog leta, bogat ulov… “Starke”, dve ploče, “havajka”. Sasvim dovoljno. Bruklin žvake od cimeta i jogurta,  da ne budu samo oči zadovoljne. Inače, Bruklinke ove godine doživljavaju revival, a hvala Siniši B. što me nedavno “podsetio” na bordo pakovanje, onih od cimeta.
 
Uške je te godine živeo na Juventusovom “pansionu”. Njemu je sve ovo što sam nabrojao bilo dostupno svaki dan. Spremao se Uške da menja vlasnika. Počela je nova sezona Kupa šampiona. Našu zemlju je predstavljalo Sarajevo, koje se sezonu ranije, gotovo prošetalo prvenstvom. Međutim, izvesni finski Kusisi iz Lahtija, bio je nepremostiv za ekipu sa Koševa. Reprezentacija se uspešno pripremala da preskoči Mundijal. Vladanko Stojaković je video odbranu Živana Ljukovčana, dok je ovaj vadio loptu iz mreže, na JNA protiv DR Nemačke.
 
Sve je mirisalo na jednu dosadnu fudbalsku godinu, a Uške je čekao da mu prođe mandat i čekao maj, na novu prekomandu. Kada je Barsa u četvrtfinalu izbacila Juve, bilo je jasno da će mu Torino biti prolazna destinacija. Spremao se za Sevilju, gde se igralo novo finale Kupa šampiona. A u finalu… Barsa i Steaua. Istočna Evropa bila je na korak od udomljavanja Ušketa, štagod on o tome mislio.
 
Proleće 1986… Naša rokenrol scena doživljava renesansu. Izlazi “Distorzija” Električnog orgazma,  prvi Đavoli, Lajbah, Toni Montano… Na sletu povodom Dana mladosti, Dado Topić peva pesmu “3:0 za nas”… Stiže mi “Komodor”…
 
To finale nikada neću zaboraviti. Zamislite 120 minuta igre plus jedanaesterce, a da nijedan od golmana ne izvadi loptu iz mreže, ALI UOPŠTE…
 
E tako je izgledalo finale u srcu Andaluzije, tog maja 1986. banatski Nemac, Helmut Dukadam, branio je, kao da brani zemlju. Poluvreme 0:0, posle 90, 0:0, a penali… to još nisam video.
 
Steaua je dva puta promašila sa kreča, ali je maznula Ušketa, jer je Dukadam odbranio sva četiri penala!?!?!? Tako je Istočna Evropa konačno dobila šampiona. Mile Belodedić je podigao prvi put pehar. Sretaće se njih dvojica još jednom, posle pet proleća. Uške je otišao kod Čaušeskua, a mi smo se spremali za Šajberovo kolo i najluđi prelaznik rok, otkako postoji fudbalska pijaca.
 
Raskol između dve strane Topčiderskog brda, juna 1986. bio je najveći od osnivanja večitih rivala. Uoči poslednjeg kola, crno i crveno-beli, imali su isti broj bodova, ali je Partizan imao za jedan gol, bolju gol razliku. Kao i sezonu pre, u poslednjem kolu, Zvezda je igrala na Koševu, dok je Partizan ugostio Želju. Crno-beli su se opraštali od Rojevića i ko zna od koga sve ne, delilo se cveće, čekalo se leto, delile su se đačke knjižice, sve u svemu, tražio se dovoljno ozbiljan vremenski razmak u odnosu na početak utakmice u Sarajevu. Ja sticajem okolnosti u Televiziji Beograd, u kancelariji ćaleta mog najboljeg drugara Milana Valčića, na dva ekrana gledamo obe tekme. Na jednom ekranu, Zvezda je uveliko vodila, dok na drugom Partizan “nikako da se oprosti” od budućih bivših saigrača. A onda se ušlo u pakleni ritam. Kako Zvezda da gol na Koševu, tako Partizan da na JNA. Na kraju, u oba grada po 4:0 za Beograđane. Partizan osvaja titulu, ali samo dan kasnije, tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, Slavko Šajber, poništava kolo i zahteva da se odigra ponovljeno, jer niste svesni koji su sve bili rezultati.  Partizan odbija da odigra novi meč, Željo dobija sa 3:0. Zvezda gubi sa dovoljnih 2:1 i tako uzima titulu.
 
Slavlje nije dugo trajalo, jer je projektovana peta Zvezdina zvezda, Milko Đurovski stigao u Partizan. Ipak, u fotofinišu prelaznog roka, za crveno-bele potpisuje Piksi.
 
Na Marakanu, kao trener, stiže prvi i u tom trenutku, jedini Srbin, koji je podigao najlepši pehar, Velibor Vasović. Vaske i Zvezdin stručni stab, Evropu postavlja za cilj. Uške u Bukureštu, počinje da se privikava na nove uslove života. Nikolae i Elena ni ne obraćaju pažnju na njega.
 
Zvezda je odigrala lepu evropsku sezonu. Izbacila je Pao i Rozenborg, dok je u četvrfinalu ispala od Reala. U poluvremenu “beogradskog” poluvremena, onaj isti Dado Topić, pevao je u skladu sa stanjem na semaforu: “3:0 je, čujete li nas…”. Ipak, zavrešno je 4:2 za crveno-bele, da bi na Bernabeuu, bilo dovoljnih 2:0 za “kraljevski klub”. Uške je svratio do Beča, a onda je dobio prekomandu u Porto.
 
Do naših ušiju stigli su Kud Idijoti, ploča sastava U2, “Joshua Tree”, istovremeno se pojavila u Londonu i Beogradu. Vardar je postao novi šampion, jer mu se kao jednom od retkih, nisu oduzimali bodovi posle “Šajberovog kola”. Dres Medžika Džonsona, krasio je moj orman, jer Trst je ponovo bio “naš”. 
 

/ PREPORUČUJEMO
Izbor naših urednika