• VIŠE
    _
  • ENG
Za sada – bez naslova
23.08.2017. AUTOR: Saša Tomić
Leti je u njemu prijatno, iako su spoljne temperature dosta visoke. Na popriličnoj udaljenosti od svetla reflektora, pod kojima se okreću milioni, na prvom od četiri stepenika suterena drugog razreda evropskog klupskog fudbala, Srbija je zahvaljujući „dostignućima“ iz prošlih sezona imala tri predstavnika.

Debitant van matičnog saveza lučanska Mladost i Vojvodina tu su i ostali, a Crvena zvezda ima još 90 minuta da pokaže i dokaže da joj je mesto među odabranima. Istina, taj krug odabranih, posle niza reformi koje je načinila UEFA, više liči na košnicu u kojoj vri, uz dužno poštovanje, od raznih Karabaga, Gabala, Zorji, Astri, Osmanlispora i Ber Ševi, ali su i ti i takvi predstavnici Azerbejdžana, Ukrajine, Rumunije, Turske i Izraela često iznad crte koju crveno-beli nisu prešli nepunih deset godina. A možda je bilo bolje da nisu ni tada, jer su u eksperimentalnoj grupi Lige Evrope, kada su navijači u svom gradu mogli da vide samo fudbalere dva od četiri rivala, nanizali poraz za porazom.

Sada neki novi „klinci“ naspram sebe imaju klub koji je osnovan 37 godina nakon što je generacija predvođena Draganom Džajićem, doduše samo u Jeni, uspela bez svoje prve zvezde pred prepunom Marakanom minus iz prvog meča protiv Karl Cajsa da pretvori u višednevno slavlje. Sada se crveno-beli bore sa ekipom koja je prvi put formirana 11 godina posle tužne i dosadne prvoktobarske kiše iz koje je u junaka Žerminal Beršota iznikao Kanađanin poljskog porekla Tomaš Radzinski. Sada talentovana, ali nadasve borbena ekipa koju je oformio Vladan Milojević, igra protiv kluba koji je prve korake načinio šest i po godina nakon što je Darko Spalević, umesto u mrežu, poslao loptu do okvira gola kijevskog CSKA. Kao da i dalje jasno čujem na koji je način označen kraj još jedne Zvezdine evropske odiseje, jer je do mog porodičnog doma u Knjaževcu kroz zvučnike radio prijemnika prvo stigao taj tupi zvuk pa tek onda razočaravajući ton u glasu idola iz detinjstva i dečaštva Mijaila Kostića, koji je potvrdio da je pogođena samo – „prečkaaa“...
 
E, sad... Nije Zvezdinim mladićima potrebno da se podsećaju, a još manje da tek uče lekcije iz klupske istorije, kako su njihovi fudbalski preci na svom terenu uspeli da nadoknade minus od 3:2 iz prvog meča protiv aktuelnog nemačkog trećeligaša i kako to nisu učinili kada su naspram sebe imali po jedan belgijski i ukrajinski tim koji više ne postoje. Jer, ne postoji više ni ona Zvezda od koje su svi zazirali danima pre žreba, pošto su znali da će teško preživeti grotlo Marakane i od koje su ostali samo – navijači. A, ako je suditi po njihovoj nepreglednoj koloni pred blagajnom proteklih dana, jasno je da je bar ispunjen prvi, mada verovatno najmanje važan, uslov za povratak u evropsku jesen.


Ipak, čini se da potencijala i te kako ima i ova nova, poletna Crvena zvezda, sa kanadskim reprezentativcem pred golom, sa desnim bekom i centralnim defanzivcem koji zbog ljubavi prema klubu verovatno i spavaju u majici sa crvenim i belim prugama, sa levim bekom koji je tri i po godine, od devet i po koliko klub postoji, proveo baš u Krasnodaru. Sa Holanđaninom koji je već na predstavljanju pre dve godine „kupio“ navijače, jer je umesto (navodne) ponude iz redova večitog rivala prihvatio ovu sa crveno-bele strane Topčiderskog brda. Sa starijim bratom blizancem na desnom i neverovatnim potencijalom, koji se ne skriva već traži loptu, na levoj strani Zvezdine ofanzive. Sa reprezentativcem Gabona, koji je propustio dvomeč sa Florijanom, jer je sebi odredio duži odmor između dve sezone, ali je izostanak nadoknadio izvanrednim partijama koje su usledile po povratku u Beograd. I sa tandemom u napadu, koji je u dva takmičenja ove sezone upisao 15 pogodaka, i čiji je mlađi član predodređen za golove na međunarodnoj, a godinu dana stariji na domaćoj sceni.

Znam, lakše bi bilo da mlađi brat iz jedne francuske fudbalske porodice – o, kako bi bilo dobro da ih je dvojica identičnih pa da jedan „zakrpi“ rupu u defanzivi, a drugi poveže tu istu poslednju liniju sa napadačima – nije „požuteo“ svaki put kada je srpski vicešampion van domovine ove sezone postizao tačno dva gola. Manje bi muka bilo da Drinčić nije (nenamerno) zabio klip u točkove Zvezdinom motoru, možda bi pobeda bila bliža da kraj leve aut-linije šparta neko mlađi i brži. Možda bi...
I ne treba da bude važno što za Krasnodar neće igrati momak koji je stasao na „Rajku Mitiću“ i koji nije, poput Piksija svojevremeno, odbio da šutira na Zvezdin gol već je taj isti i pogodio, a da li je kosmička pravda zadovoljena time što to nigde nije zapisano odlučiće oni koji su nadležni za VAR tehnologiju. Još manje da li će „desetka“ igrati od početka ili hoće li reprezentativac Burkine Faso uopšte biti u timu.

Jer, ako Zvezda ispuni sve uslove koje od nje zahteva Evropa, nije bitno ko je sa druge strane, a Milojević će onda znati da sašije moderno odelo koje će predstojeće jeseni biti predstavljeno u šest epizoda duž Starog kontinenta. U suprotnom, i ova će sezona za nekoliko godina u klupskom almanahu, ili još realnije u sećanju najvernijih navijača, biti naslovljena kao i ovaj blog – bez naslova.
 
 
/ PREPORUČUJEMO
Izbor naših urednika