• VIŠE
    _
  • ENG
LIGA ŠAMPIONA - POSTOJE LI DVA FUDBALA?
13.02.2017. AUTOR: Nenad Milovanović
Fudbal za bogate i fudbal za siromašne… Ali, fudbal je samo jedan. Pravila su ista za sve. Ili ipak nije tako...

12. decembar 2016. u 12 sati je žreb za osminu finala Lige šampiona. Kao i toliko puta ranije prenosiću ovaj događaj. Uvek mi je veoma zanimljivo. Dva sata ranije pregledam poruke koje su mi stigle na Messenger. Par standardnih, i nekoliko od meni nepoznatih ljudi. Priznajem da ih često i ne pročitam. Ipak, jedna mi je privukla pažnju. Izvesni Branko (ne poznajem čoveka) piše, parafraziram – šta više i prave žreb za Ligu šampiona, što samo ne objave parove, kad je i onako sve namešteno... Nasmejem se u sebi i razmišljam, nije lako vreme, teoretičara zavere sve više. Ali, ne bih ovo ni pisao da u nastavku poruke Branko ne kaže – „igraće ponovo Bajern – Arsenal, PSŽ – Barselona, a Real će još jednom da dobije lakšeg rivala, recimo Napoli. Ta Liga šampiona je postala dosadna.“ Liga šampiona i dosada, nikako ne ide u istu rečenicu, pomislim. Oko 12 i 20 poznati su parovi.  Bajern – Arsenal, PSŽ – Barsa, Real Madrid – Napoli... Izgleda da i nije tako teško predvideti žreb. Daleko od toga da mislim da je bilo šta namešteno, ali postaje mi jasnije zbog čega najveći evropski klubovi insistiraju da se nešto menja. I promeniće se već od sezone 2018/19. A od 2021. kako sada stvari stoje, promene u najboljem klupskom takmičenju ikada, biće drastične. 
Liga šampiona je osmišljena kao takmičenje u kome neće igrati samo prvaci svojih zemalja, kao u nekadašnjem Kupu šampiona, već bi trebalo da na jednom mestu okupi najkvalitetnije klubove Starog kontinenta. Mišel Platini, bivši predsednik UEFA, kome su zbog njegove blagonaklonosti prema siromašnijim i fudbalski nerazvijenim zemljama nadenuli nadimak „komunista”, pre nekoliko godina otvorio je prostor predstavnicima “druge evropske lige”, da se kroz novi sistem kvalifikacija
akše domognu “fudbalskog raja”. Sada već čuvene dve odvojene trase do grupne faze – staza šampiona i staza pratilaca. Logično, zbog takve odluke dobio je veliku
podršku siromašnijih, i gunđanje bogatih federacija i klubova. Šta je takva odluka donela, sa ove distance? I ko je bio u pravu?
“Fudbal pripada svima, ne samo bogatima…”, arugument je jednih. “Ovo bi trebalo da bude takmičenje najboljih, a ne fudbalski socijalni program za siromašne”, kažu drugi. Hteli mi to da priznamo ili ne, čini se da ovi drugi pobeđuju. Kratkom analizom grupne faze takmičenja ove sezone dolazimo do nekoliko zaključka. Nesumnjivo najkvalitetniji klub iz, kako se u poslednje vreme to popularno kaže “regiona”, zagrebački Dinamo završio je takmičenje bez ijednog boda, uz gol razliku 0:15. Dakle u šest utakmica, 540 minuta fudbala, bez nadoknade vremena, nisu uspeli da postignu ni jedan gol! Šampion Poljske Legija primila je u šest utakmica 24 gola, i pritom zauzela treće mesto i takmičenje nastavlja u Ligi Evrope!? Senzacionalni šampion Engleske prošle sezone Lester, ali i tim koji se sada bori za opstanak u Premijer ligi, ubedljivo je osvojio prvo mesto u svojoj grupi i to ispred, u tom trenutku, lidera portugalskog, danskog i belgijskog šampionata. I da, Klub Briž, koji dominira u svom prvenstvu, takođe nije osvojio ni bod! Može se još nabrajati, ali nema potrebe. Jasno je. Argumenti bogatih sve su jači. Postavljaju, iz njihovog ugla sasvim logično i legitimno pitanje – da li su, uz svo poštovanje, Dinamo, Legija, Ludogorec, Klub Briž, pa i Seltik ili Bazel, kvalitetnijih od nekih za koje ove, pa i nekoliko predhodnih sezona u Ligi šampiona nije bilo mesta? Nabrojaćemo samo nekoliko njih – Mančester junajted, Liverpul, Milan, Inter... 
UEFA je zbog svega navedenog bila prinuđena da reaguje. Već od sezone 2018/19 najkvalitetnije i najbogatije lige imaće tačno polovinu predstavnika u Ligi šampiona i to bez kvalifikacija, po sistemu 4x4. Španija, Italija, Engleska i Nemačka „davaće” po četiri tima u grupnoj fazi. Vrata za „male” polako se zatvaraju, iako su još uvek blago odškrinuta. Kako su odgovorni iz UEFA napisali u saopštenju povodom ove odluke “svakome će biti ostavljen prostor da sanja da i on bude deo ove priče“. Očigledno je da će mnogi ubuduće samo to i moći – da sanjaju. 

Doneta je još jedna, za budućnost fudbala veoma važna odluka, koja je prošla pomalo nezapaženo. Naime, UEFA za nešto manje od godinu i po dana neće više biti neprikosnoveni “vlasnik” Lige šampiona. Biće osnovana ćerka firma evropske kuće fudbala, koju će činiti 50 odsto ljudi iz UEFA i 50 odsto ljudi iz asocijacije klubova, i ona će upravljati Ligom šampiona. Gde to vodi možda i nije tako teško naslutiti. Predsednik UEFA Slovenac Aleksandar Čeferin je kao jedan od prioriteta u svom mandatu istakao borbu za striktniji finansijski fer-plej, odnosno smanjivanje jaza između “velikih” i “malih”, koji se, kako je rekao “samo povećava”. Ipak, sve je jasnije da su njemu i njegovim saradnicima ruke vezane. Biće, po svoj prilici, onako kako se veliki dogovore. A mnogi su, doduše uglavnom nezvanično, već najavili novo takmičenje koje će naslediti Ligu šampiona – Superligu Evrope. Tu za male definitivno neće biti mesta. Još se spekuliše o formatu i broju učesnika, ali jasno je da će tu biti samo odabrani. Motiv je, kako navode sportski i finansijski. Pre će biti da prevagu odnosi ovaj drugi. Klubovi, ali i UEFA, žele više novca. Nedavno je jedna ozbiljna studija pokazala da Liga šampiona zarađuje mnogo manje u odnosu na američku NFL ligu, iako se evropski fudbal globalno mnogo više prati. Naime, klubovi NFL-a godišnje podele oko sedam milijardi evra, u odnosu na “samo” 1,5 milijardu koliko zarade učesnici Lige šampiona. Sve uprkos tome što ista studija pokazuje da je fudbal mnogo popularniji, da ga aktivno prati 1,6 milijardi ljudi, u odnosu na 150 miliona koji prednost daju američkom fudbalu. Zaključak je jasan – atraktivniji klubovi, kao i samo takmičenje, jednako veća zarada.   


Veliki, dakle, hoće svoju ligu. Koliko će to ugroziti samu suštinu fudbala, kao globalno daleko najpopularnije igre, nije im mnogo bitno. Iz njihovog ugla gledanja, teško da ih bilo ko može ubediti da nisu u pravu. Ako se prognoze ostvare, od sezone 2021/22 gledaćemo evropsku Superligu, i svake nedelje duele poput Barselona – Juventus, Real Madrid – Čelsi, Mančester junajted – Bajern, Liverpul – Milan… Zvuči primamljivo, ali, bar za nas “iz regiona”, potpuno nedodirljivo. Čeferinu i ostalima iz UEFA biće vezane ruke. Ako se pobune, lako im se može dogoditi “fudbalski ULEB”, odnosno da klubovi sami osnuju svoju ligu, po ugledu na košarkašku Evroligu. Nije teško zaključiti da će i UEFA želeti deo velikog i bogatog kolača. Bez obzira na reči bivšeg prvog čoveka evropskog fudbala Mišela Platinija, koje su idealne za zaključak – “Fudbal je više igra nego proizvod. Fudbal je više sport nego tržište. Fudbal je više zabava nego posao. Ne postoji fudbal za velike zemlje, on je jedan i pripada celom svetu.” Mogli bi smo samo da dodamo – Mišel bio si u pravu, međutim postoji jedno veliko ALI…
 
/ PREPORUČUJEMO
Izbor naših urednika