• VIŠE
    _
  • ENG
Francuska Liga 1
12.09.2016. AUTOR: Miloš Milićević
Nova sezona-epilog poznat. Titulu će odbraniti klub iz prestonice. Zapravo, najveći deo fudbalske Francuske navija da se još neko uključi u trku, ali, budimo realni, u maratonu od 38 kola teško da neko može da trči sa PSG-om.

Ovaj uvod ne znači da će Liga 1 biti nezanimljiva. O ne, naprotiv. Daleko od toga da se fudbal igra samo na Parku prinčeva. U stvari, ako ćemo iskreno, tamo je i poslednji počeo da se igra. Težinu i to onu pravu, fudbalsku, šmekersku, sa sobom nose Sent Etjen, imenjaci iz Marseja i Liona, Bordo, pa i Nant. Da se neko ne naljuti, oni su duša francuskog fudbala.

PSG će trčati neku svoju trku. Stigao je iz Sevilje novi šef, Unai Emeri. Doneo je jednu drugu vrstu komunikacije u svlačionici šampiona.  Priča posle treninga sa igračima, želi da čuje njihovo mišljenje. Španac je već dobrano ispekao zanat, zna da su igrači kvarljiva roba, ali na umu uvek treba da ima nestrpljenje koje katarski vlasnici imaju kada se radi o pohodu na presto Evrope. Loran Blan je, punih džepova, morao baš iz tih razloga da ode sa klupe. Ova sezona, mogla bi potpuno u život da vrati Havijera Pastorea. Kilavi El Fleko ima šmek u igri, ali mu često nedostaje samopouzdanje. Dobio je banku na dresu i sada mora da eksplodira. Ali ta eksplozija mora da bude evropska, ne lokalna. 

Stručnjaci kažu da je pravo bogatstvo na terenu imati kreativnog veznjaka koji igra levom nogom. A šampion ih ima dvojcu. I to ofanzivnih.  Di Maria se prošle sezone uklopio kada je sa ekipom minimum pet sezona. Argentinac je ona barijera koja deli industrijski fudbal od umetnosti. Zbog igrača kao što je on dolazi se na stadion, istrpi se greška, i čeka se asistencija od koje zastaje dah. Ovaj drugi je malo naopake ćudi. Kako li se jedu u Nici što su prošle sezone sa Hatemom Ben Arfom potpisali ugovor na samo godinu dana. Nica ga je oživela posle lutanja po Engleskoj, ali je i on sve to vratio na pravi način. Stigao je bez obeštećenja u Pariz, ali nije još uvek pronašao sebe. Gurao ga je Emeri i u špic i na bok. Bojim se da je problem druge prirode. Hatem, ako nije glavni u ekipi, jednostavno se gubi i nestaje. 

Sledeće poglavlje je Edinson Kavani. Čoveče, hoćeš li se ove sezone osloboditi kompleksa „Zlatan“ i pokazati zašto su te kovali u zvezde u Napulju! Kvalitet koji poseduje je neosporan, ali, kao i kod Pastorea, postavlja se pitanje samopouzdanja. Emeri mora da mu napravi pravu konkurenciju u napadu, a Urugvajac da krene da rešeta kao I podno Vezuva.

Lično, nedostajaće mi Zlatan (kome neće!?). Zasitio se i on Pariza ali i Pariz njega. Koliko ga je samo puta mrzelo da igra, vuče se po terenu...a onda buum...dogodi se magija i o tome se priča do sledećeg kola. Ibrahimović je sebe upisao u istoriju kluba, ponekad ga malo I omalovažavao u izjavama...ali jednostavno, bilo bi čudno da je drugačije.  Uostalom, voleli ga ili ne, samo činjenica da je za četiri godine postao najbolji klupski strelac dovoljno je da izazove poštovanje.

Ko može da se primakne šampionu? Pa bar na kratke staze to mogu Olimpik Lion i Monako. Lion će zavisiti od Aleksandra Lakazeta i Nabila Fekira. Bolje reći, Olimpik zavisi od svoje dece. Ako pomenuta dvojica budu zdravi, i ako stigne prava podrška od Tolisoa, Gezala, Kornea, Gonalona, pa ako bi se i standardno uspavani Grenie razbudio…biće to opet dobra priča, Ima još jedna stvar koja ide na ruku ovoj kompoziciji Olimpika. Šef struke Bruno Ženesio je dugo u klubu, poznaje većinu igrača još dok se nisu brijali, pa i ne čudi što je brzo napravio hemiju. Ipak, budimo iskreni. Da Žan Mišel Olas nije veliki deo novca morao da ulupa za novi stadion, došli bi formirani i skupi igrači, pa je teško verovati da bi svi dečaci zaigrali. Ispalo je najbolje moguće. Em su za male pare iznikli asovi, sagrađen je novi stadion, a Liga šampiona se opet igra. Cene su vrtoglavo otišle gore (štoper Umtiti prodat Barseloni za 25 miliona evra), pa je I kasa puna, a deluje da će biti još punija. Ima ovaj tim i svoje slabe tačke. Pre svega pozadi. Enkulu i Janga Embiva štoperski tandem? Možda je to dobro na lokalu, ali je pretanko za Evropu.  

Monako. Prva asocijacija kada krene prenos sa stadiona Luj drugi su iritirajuće žute stolice Inekako anemična publika koja sama ne može da napuni stadion (može uz pomoć gostujućih navijača). Ruku na srce, postoji opravdanje za to. Kneževina ima oko 50 hiljada stanovnika, pa je u proseku svaki peti na utakmici. Od dolaska ruskog tajkuna (popularan izraz) Dmitrija Ribolovleva I njegove leve I desne ruke Vadima Vasiljeva ustalio se Monako u vrhu. Ima tradiciju, ima I princa Alberta, ali fali tu nešto. Ne samo publika. Mnogo igrača dođe I ode, nikako da se formira tim koji bi se na duže indetifikovao sa navijačima. Tvrdim da su dobri rezultati najviše zasluga trenera Leonarda Žardima. Čovek je mađioničar. On je od talenata pravio igrače na kojima će Monako zaraditi (mada novac nije toliki prioritet u Kneževini). Taktički je u stanju da dovede utakmicu do savršenstva I da pojednostavim, radi čovek sa onim što ima I ne kuka. Pa na početku njegovog mandata otišli su poslednjeg dana prelaznog roka Falkao I Džejms Rodrigez. Imao je vrhunski alibi za lošu sezonu. A Monako je opet bio u vrhu. O četvrtfinalu Lige šampiona pre dve sezone da ne trošim reči. Bernardo Silva, Mutinjo, pa ako Falkao bude zdrav…ima tu materijala da se “potuče” sa Unaiom Emerijem. Opet, na kratke staze.

Olimpik Marsej=Crvena zvezda. Mislim da je to pravi opis u jednoj rečenici. Najtrofejniji su, najveći su, najslavniji su. Kakav crni PSG ili Olimpik Lion. Oni su bili prvaci Evrope, oni su žarili i palili…ali…To je bilo pre 25 godina. Svet se menja, fudbal se menja. Velodrom je čudo, nešto specifično. Nema stadiona sa sličnom atmosferom. Ili nema stadiona ili dresa u Ligi 1 koji ima veću težinu. Vlasnica kluba Margarita Luis Drajfus (devojačko Bogdanova) uporno je tražila kupca kako bi se rešila muke. Tapijevo vreme je davno prošlo, Ruskinja sa plastičnim osmehom pojima nema o fudbalu i ne razume kakvog joj je giganta u nasleđe ostavio pokojni suprug (Robert Lui Drajfus nije više na ovom svetu sedam godina). Istina, baš ni savetnici nisu bili od velike pomoći. Neretko, klub je povezivan sa korzikanskom mafijom I mnogim mutnim poslovima oko fudbala. Najviše ispaštaju, naravno, igrači. Klub ne može da parira ni izbliza arhi-nerijatelju iz prestonice, milionska armija je sve nervoznija, a Velodrom je daleko od neosvojive tvrđave. Ima Olimpik svoje adute. Lasanu Diaru I Remija Kabelu, pre svih. Ipak, nadam se da će u celom haosu u I oko kluba uspeti da se nametnu dva mlada igrača. Jedan je mlađi brat Mičija Bačuaia, Aron Leja Iseka. Po mnogima, talentovaniji I bolji od brata. Drugi je Zinedin Mašaš. Igrač ogromnog potencijala, ali očigledno, nemirne glave. Paskal Dupraz ga je precrtao u Tuluzu, šansu će imati ove sezone u Marseju.

Ostali? Na početku teksta sam apostrofirao one ko su nosioci duha francuskog fudbala. Bordo, Sent Etjen i Nant biće tu negde da smetaju pri vrhu, ali ne više od toga. Želim da verujem u dobru sezonu Sent Etjena. To je pravi velikan, trofeji, finala…Kristof Galtie je dugo trener, ima mir I stabilnost…ali nema nekog pravog majstora. Nema igrača od kojeg zastaje dah I zbog kojeg publika puni tribine. Možda nešto promeni Anri Seve koji je stigao na pozajmicu. 

Bordo. Nisam ljubitelj gradova gde je ragbi popularniji od fudbala. Slično je I u Tuluzu I Monpeljeu. Opet, Žirondinci su ta stara škola, doveli su sada Tulalana I Meneza, mogli bi da budu zanimljivi. 

Nant. Kao da je Filip Đorđević bacio kletvu svojim odlaskom uLacio. Od tada nemaju profilisanog strelca, igrača koji bi sa 10 do 15 golova izgurao sezonu. Imaju, ambijent, publiku…I dobrog trenera. Rene Žirar je osvojio titulu sa Monpeljeom i ima svoje mehanizme kako da se nosi sa kao zemlja teškim vlasnikom kluba Valdemarom Kitom.

Lil I Ren će imati napornu sezonu. Naročito Lil. Ćelavi Korzikanac Frederik Antoneti (vodio je Ren one sezone kada je igrao sa Crvenom zvezdom) baš se muči na severu Francuske. Moguće da I njegovom karakteru ne odgovaraju hladni severnjaci. Ispali su prerano iz Evrope, nije dobro počelo u prvenstvu…ostali su I bez Sofiana Bufala, igrača koji pravi razliku. 

Ren je malo izgubio ono što je ranije imao. Svoju decu. Sada I kada isfrabikuju mladog igrača, on brzo ode (Osman Dembele je jedva punoletan otišao u Borusiju Dortmund). I da. Baš verujem u trenrsku ruku Kristian Gurkufa. Stari lisac je majstor da sklopi kockice od onoga što ima, a mogao bi u tome da mu i sin Joan pomogne na terenu. Posle decenija u Lorienu, ne mogu da se priviknem na Kristiana Gurkufa na klupi drugog tima iz Bretanje. 
Da ne zaboravim Nicu. Ben Arfa ih je odveo u Ligu Evrope prošle sezone. Poslednji sati prelaznog roka doneli su na Azurnu obalu Marija Balotelija. Nedugo za njim i Junesa Belandu. Ovaj prvi je zvučnije, a na prvi pogled, ovaj drugi korisnije pojačanje.

Ostali mogu da se bore za Evropu ali i za opstanak. Ni čarobna kugla ne bi mogla da da pravi odgovor. Recimo, da Mec, Tuluz, Gengan, Monpelje i Kaen mogu da obezbede nekih 40 bodova i da ne razmišljaju o opstanku. Bolje reći, imaju kvalitet za to, ne znači da će tako i biti.Tako će biti i sa Bastijom. Dobri kod kuće, jer se tog gostovanja druge ekipe plaše, a uglavnom kilavi na strani. Nansi, Anže, Dižon, Lorien…biće dosta besanih noći za njihove navijače.

Na žalost, sve je manje momaka sa ovih prostora u Francuskoj. Milan Biševac je prva zvezda i on je pojačao Mec, mada bih lično bio srećniji da je prihvatio ponudu Bordoa. Ipak, čovek ima renome mnogo veći nego što ga ima povratnik u ligu. Kolonija Srba u Tuluzu se raspala. Ninkov više povređen nego što igra, a trener Paskal Dupraz razjurio je ostale. Spajić je pozajmljen Anderlehtu, Veškovac Gentu, a Pešić Atalanti. Teško će biti i Milanu Gajiću u Bordou. Marko Baša ima status u Lilu kao I Danijel Subašić u Monaku. Ivan Santini je odlično počeo u Kaenu, trebalo bi obratiti pažnju na njega. Doneo je Standardu prošle sezone kup u Belgiji, a onda je oteran kao najveći neprijatelj. Da ne zaboravim Nenada Džodića, čija se reč i te kako poštuje u Monpeljeu. 

Nadam se da šampiona nećemo dobiti u novembru ili decembru. Valjda i PSG može da kiksne i da se pod pritiskom Evrope i Lige šampiona uspava u prvenstvu. 

Imaju li Francuzi svoj Lester?  Hmmm, pa teško…
/ PREPORUČUJEMO
Izbor naših urednika