• VIŠE
    _
  • ENG
Italija 1990. godine, vraćanje u detinjstvo
19.01.2018. AUTOR: Goran Svilar
Kada mi je pre neki dan stigla poruka "Evo, vrati se u detinjstvo..." od prijatelja i kolege Saše Tomića, nije prošao ni tren dok sam shvatio.
Bio je to pregled golova sa Svetskog prvenstva u Italiji 1990. godine. Zbog tog šampionata, bolje reći te VHS kasete kojom sam spržio stari Samsungov video rekorder, do koske sam zavoleo fudbal. Kasnije, dok smo studirali neretko bi se okupljali, gledali i slušali, uglavnom dok traje i ćutali. Najviše zbog komentatora...
 
"Bio sam tad još sasma mali i nisam znao zašto neki plaču…" A stvarno smo bili na ivici suza posle eliminacije poslednjeg jugoslovenskog tima koji je imao istorijsku šansu. Kada je Pedro Antonio Troljo pogodio stativu, polufinale je bilo tu, a skalp svetskom prvaku Argentini realan kao renesansa u Firenci. Prethodno zaista “nisu izdržali nervi slavnog Dijega Armanda Maradone” kojem je Ivković drugi put u karijeri odbranio penal. El Pibea su dekoncentrisali. Dok je prilazio lopti ceo stadion je zviždao, a Milojko Pantić je pratio njegove korake: “Pričao je danas u novinama Maradona da veruje, da mu neće Firenca zviždati kao što mu je zviždao Milano, kao što mu je zviždao Torino… jedino ga je njegov Napulj dočekao aplauzima. Ali NE”. I zaista, Argentinu do finala nije doveo Maradona, već golman Serđo Goikoečea. Drugi golman reprezentacije dobio je priliku nakon što je Neri Pumpido slomio nogu u drugom kolu protiv SSSR-a. "Brnović... BRNOVIĆ... anulirao je prednost Goikoečea" hrapavim glasom saopštio je Pantić. Sve ono što je bilo pre tog 30. juna 1990. godine takođe je za priču. Kako je "Visoki Salinas pobjegao našem Spasiću" u osmini finala to pitanje za Milorada Đurkovića. Iako je popularni Spale bio na prvoj, a Vulić na drugoj stativi iza strelca izednačujućeg gola Španaca pet minuta pre kraja. Ali ko može zameriti legendi što je tako rezonovao vođen sada već istorijskom praksom flastera u odbrani. Ples između kreativnosti i genijalnosti, tako bi se moglo nazvati ono što je Đurković demonstrirao tokom prvenstva.



Utakmica sa Španijom bila je poslednja ogromna reprezentativna radost pre raspada zemlje, a upravo je poznati crnogorski komentator imao glavnu reč. “Stojković sretan, Zubizareta ne zna gdje se nalazi", "Nosi je Dejo kao da si u Podgorici". Briljantan je bio i kao pesnik u trenutku "Mek Kol je postigao gol" i Škotska je povela protiv Švedske.
 
U grupnoj fazi “Ivković je krpao" kod gola Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali se na sreću meč završio pobedom Osimove dece koju je na terenu predvodio Safet Sušić. Očekivan trijumf obeležio je i jubilarni 50. Sušićev nastup u državnom dresu, “Safet Sušić, koji je odlično igrao u drugom poluvremenu protiv Kolumbije, kada se pokazalo da je pravi lider… tek tada se osetilo da netko mora biti gazda u kući”. Bio je to lep poklon koji je Pape dobio od još jedne legende Borisa Mutića. Inače, gol Sušića bio je najbrži na prvenstvu, tri minuta i 59 sekundi. Mutić je priznao da je Klinsman velemajstor kad je protrljao čarobnu lampu na zaprepašćenje jugoslovenske odbrane, i pogodio za 2:0 u utakmici sa Nemačkom. A kada je Lotar Mateus ispalio drugi projektil i smestio ga u Ivkovićevu mrežu, Mutić je samo mirno konstatovao: “To je Lotar Mateus. Pa ako ga ne može zaustaviti jedan, onda bi barem drugi trebao krenuti na tog izuzetnog igrača”.


 
Plakala je Skilaćijeva stara nona, suze su tekle potocima u Palermu kako je to u naletu adrenalina ispaljivao Božo Sušec, posle gola Argentini u polufinalu koje nije bilo suđeno Jugoslaviji. “A Toto je na mala vrata ušao u italijansku reprezentaciju, kao 22. igrač tek”. Inače, Valter Zenga je prvi gol na prvenstvu primio tek u polufinalu od Klaudija Kaniđe, a Azuri su ispali posle penal serije u kojoj je opet gazdovao Goikoečea. Italija je do te utakmice prolazila kao Alberto Tomba. Silovito i munjevito. U osmini finala Aldo Serena je postigao pogodak protiv Urugvaja i "sam sebi dao poklon za rođendan" kako je to opisao inspirisani Sušec. Azuri su u grupi dobili sve utakmice i Roberta Bađa. Mali Buda je dao gol Čehoslovačkoj posle fenomenalnog slaloma. "Sve je proključalo nam Olimpijskom stadionu. Veliki je majstor Bađo. Zato i jeste bio pritisak javnosti i novinara da Vićini postavi Bađa u tim", konstatovao je komentator čije ime nikada nisam saznao. Zbog njega je cela Jugoslavija pričala o Medfordu i Kajasu. Kostarika ostvarila istorijski uspeh na čelu sa selektorom Borom Milutinovićem. “I ako su u Kostariki slavili posle prve pobjede nad Škotskom Kajasa, drugog junaka večeras su dobili u Medfordu”. Ernan Medford je pogodio za pobedu 2:1 nad Švedskom i plasman Kostarike u drugi krug. Tamo je Tomaš Skuhravi, „Italijani kažu nogometni Rambo“, sa tri gola probudio autsajdera iz letnjeg sna. Španiji je sve išlo kao na traci dok nije naišla na Jugoslaviju, a u grupi je briljirao fudbaler Real Madrida, kratko i jasno, Mićel. Ali nakon tri komada Južnoj Koreji “zavrijedio je da mu se kaže cijelo ime. Bravo Hoze Miguel Gonzales Martin Del Kampo Mićel”, Sušec. Ponovo o suzama jer ih je bilo u Jaundeu kada je reprezentativac Kameruna Kunde savladao Pitera Šiltona i najavio moguću senzaciju i plasman ove Afričke selekcije u polufinale. Ipak, Gari Lineker je tada dodao gas. U polufinalu „Kris Vodl je poslao loptu u nebesa, a Njemačka je finalista“ (Đurković). Nekim čudom, odlučujući penal na prvenstvu šutirao je Andreas Breme, a ne Lotar Mateus.
 
 
/ PREPORUČUJEMO
Izbor naših urednika